Bauk se širi IT svetom – sada svako može da pravi softver, šta je vajb kodiranje

U ovom trenutku, u softverskom inženjeringu verovatno ne postoji kontroverzniji pojam od „vajb kodiranja“ (vibe coding) – prepuštanja veštačkoj inteligenciji da napiše kôd umesto programera.

Jednostavan „razgovor“ sa računarom pretvori se u aplikaciju, igru ili veb-sajt, sa alatima kao što su „Fajerbejs studio“ (Firebase Studio), „Vindsurf“ (Windsurf), „Replit“ (Replit), „Kursor“ (Cursor), „Githab Kopajlot“ (GitHub Copilot) ili „Klod Kôd“ (Claude Code)...

Mišljenja su oprečna, od jedne do druge krajnosti. Ljudi ga hvale, osporavaju, raspravljaju o njemu u podkastima, pa čak i drže kurseve o tome. Roditelji se pitaju da li deca uopšte treba da uče informatiku.

Ali ostavimo na stranu žustre rasprave i hajp – u softverskoj industriji dešava se fundamentalna promena.

Prema poslednjim podacima, veštačka inteligencija generiše 30 odsto novog koda u „Majkrosoftu“, a slične brojke se beleže i u „Guglu“ i „Meti“.

Izvršni direktor „Mete“ Mark Zakerberg očekuje da će VI u toj kompaniji pisati 50 odsto koda do naredne godine, i da će taj procenat će nastaviti da raste.

Osnivači startapa u San Francisku, iz akcelaratora „Y Combinator“, navode da generišu 90 odsto svog koda uz pomoć VI.

U svakodnevnom radu, većina njih kombinuje menadžerski i inženjerski deo posla. Tradicionalna podela između menadžera i programera brzo se briše.

Istovremeno, manji troškovi stvaranja i implementacije softvera, omogućavaju lakše i jeftinije eksperimentisanje.

„Zvuči suludo, i ljudi jednostavno ne veruju“

Izvršni direktor kompanije „Antropik“, koja je razvila „Klod“, jedan od najboljih modela za kodiranje, Dario Amodei upozorio je da bi u narednih pet godina VI mogla da eliminiše 50 odsto početničkih poslova takozvanih „belih kragni“.

„Mi, kao tvorci ove tehnologije, imamo dužnost da budemo iskreni u vezi s onim što dolazi. Mislim da to ljudima uopšte nije na radaru“, rekao je Amodei za Aksios.

Nezaposlenost bi, prema njegovim rečima, mogla skočiti između 10 i 20 odsto za pet godina.

„Zvuči suludo, i ljudi jednostavno ne veruju“, naglašava Amodei.

U međuvremenu, poslovni lideri već vide uštede zahvaljujući VI, dok je većina radnika i dalje nesvesna promena koje se dešavaju.

Amodei ističe da kompanije i vlada moraju da prestanu da „ulepšavaju“ rizike od masovnog gubitka radnih mesta u sektorima kao što su tehnologija, finansije, pravo i konsalting.

Komentari Amodeja stižu u trenutku kada je, prema izveštaju investicione kompanije „Signal Fire“ zapošljavanje diplomaca od strane velikih tehnoloških kompanija palo za oko 50 odsto u odnosu na period pre pandemije. To je, prema izveštaju, delom posledica usvajanja VI, preneo je Biznis insajder.

Iako se zapošljavanje na srednjim i višim mestima povećalo posle talasa otpuštanja koji je pogodio IT sektor u svetu u prethodnom periodu, početne pozicije nikada se nisu oporavile, prenosi „Signal Fire“.

Inače, Amodejeva kompanija otkrila je nedavno da njen čet-bot „Klod Opus 4“ ima sposobnost da ucenjuje programere — i ne ustručava se da tu sposobnost iskoristi ukoliko proceni da je ugrožen.

„Agenti VI već na nivou početnika“

Heder Došej iz firme „SignalFire“ izjavila je da VI danas radi ono što su nekad radili pripravnici i mladi diplomci.

„Sada možete zaposliti jednog iskusnog radnika, dati mu VI alate, i on će proizvesti radni učinak dvojice – bez dodatnih troškova“, rekla je Došej.

I generalni direktor „OpenAI“ Sem Altman rekao je da agenti VI – sistemi pokretani veštačkom inteligencijom koji mogu da samostalno obavljaju zadatke koristeći druge softverske alate – već mogu efikasno da rade poslove kao zaposleni na početnom nivou.

„Danas je VI kao pripravnik koji može da radi nekoliko sati, ali u nekom trenutku biće kao iskusan softverski inženjer koji može da radi nekoliko dana“, ocenio je Altman, prenosi fortune.com.

Otpuštanja u „Majkrosoftu“

Dodatno, „Majkrosoft“ je nedavno potvrdio da je otpustio oko 6.000 do 7.000 ljudi širom sveta, uključujući oko 2.000 u svojoj matičnoj državi Vašington.

Više od 40 odsto otkaza u Vašingtonu, prema pisanju Blumberga, bilo je u sektoru softverskog inženjeringa, odnosno 817 radnih mesta. Kompanija je ranije navela da su otkazi deo širih mera uštede i preorijentacije ulaganja ka VI, prenosi techradar.com

Investitori menjaju prioritete, tehničko znanje manje važno

Istorijski gledano, investitori su preferirali startape čiji osnivači imaju programersko znanje.

Sada, kada ljudi bez tehničkog znanja mogu pisati kôd koristeći VI, investitori se sve više fokusiraju na druge kriterijume, kao što su stručnost u određenoj oblasti i veština u radu sa alatima veštačke inteligencije.

„Ako ste, recimo, bivši knjigovođa sa 20 godina iskustva, imate znanje koje se lako može komercijalizovati. Fokus se sve više pomera sa tehničke ekspertize na znanje u određenoj oblasti“, rekao je Biznis insajder Bob Tomas iz Investicionog fonda „Oxx“.

Loši vajbovi – rizici nove tehnologije

Ipak, pored entuzijazma i podrške koju novi pristup uživa među korisnicima veštačke inteligencije, sve je više glasova koji ukazuju na njegove mane i potencijalne rizike.

Vajb kodiranje je neuredno i neprecizno, iako otvara mogućnosti koje su do nedavno bile nezamislive.

Može predstavljati veliki problem ako se koristi kao zamena za iskusne programere, pošto amateri i neobučeni ljudi naređuju čet-botovima, bez razumevanja koda.

Takav način pisanja koda dovodi do površnog razumevanja logike programa, što predstavlja rizik po stabilnost i bezbednost informacionih sistema.

Programer često ne razume u potpunosti šta se dešava u pozadini, što može dovesti do grešaka koje se teško dijagnostikuju.

Drugi veliki nedostatak koda koji je generisala VI jeste pitanje odgovornosti – teško je utvrditi ko je kriv za greške i bezbednosne propuste.

Takođe, takav kôd može biti manje strukturiran i manje čitljiv, što pravi probleme pri kasnijem održavanju ili kolaboraciji.

Da li će vajb kodiranje zameniti programere

Iako Karpati, Amodej i drugi upozoravaju na promene, izvršni direktor „Gugla“ Sundar Pičai ostaje optimističan.

U podkastu Leksa Fridmana, Pičai je izjavio da, iako VI pomaže u pisanju 30 odsto koda u „Guglu“, nova tehnologija omogućava ljudima da urade više – i da će kompanija zaposliti još inženjera.

„Planiramo da zaposlimo više inženjera naredne godine, jer se šire mogućnosti. Neke stvari u kodiranju su i dalje zabavne – dizajniraš, projektuješ, rešavaš probleme. VI preuzima težak deo posla“, istakao je Pičai.

Poslednju reč daje – tržište

U svakom slučaju, poslednju reč će dati tržište, gde potražnja za softverom ipak ostaje visoka, podstaknuta stalnim širenjem tehnologije i potrebom za različitim rešenjima u različitim industrijama.

Dakle, softversko inženjerstvo može da ostane jedna od najperspektivnijih karijera – upravo zbog VI.

Umesto da eliminiše kodiranje, VI preuzima rutinski rad i oslobađa programere za kreativniji deo posla.

VI se može posmatrati kao auto-pilot: obavlja rutinski deo upravljanja letelicom, ali ipak zahteva iskusnog pilota za kritične situacije.