VI bi dešifrovala kod „enigma“ mašine iz Drugog svetskog rata „za tren oka“

Kod nacističke „enigma“ mašine je bio đavolski komplikovan i za njegovo dešifrovanje je Alanu Tjuringu i njegovim kolegama bio potreban herkulovski napor. Pa ipak, stručnjaci kažu da bi se pred modernim računarstvom odmah „raspao“.

Dok su poljski stručnjaci dešifrovali rane verzije „enigma“ koda tridesetih godina i pravili anti-enigma mašine, naknadne bezbednosne nadogradnje koje su uneli nacisti značile su da je Tjuring morao da razvije nove mašine, ili „bombe“, kako bi pomogao svom timu da dešifruje neprijateljske poruke. Do 1943. godine, mašine su mogle da dešifruju dve poruke svakog minuta.

Ipak, dok je trka za dešifrovanje „enigma“ koda postala poznata, zaslužna za skraćivanje Drugog svetskog rata za do dve godine i iznedrila brojne holivudske filmove, stručnjaci kažu da bi njegovo dešifrovanje danas bilo trivijalna stvar.

„Enigma ne bi izdržala moderno računarstvo i statistiku“, navodi Majkl Vuldridž, profesor računarskih nauka i stručnjak za veštačku inteligenciju (VI) na Univerzitetu u Oksfordu.

Uređaj „enigma“ koji su koristile sile Osovine bio je elektromehanička mašina koja je ličila na pisaću mašinu, sa tri rotora od kojih je svaki imao 26 mogućih položaja, reflektorom koji je slao signal nazad kroz rotore i razvodnom pločom koja je menjala parove slova.

Njen sistem je značio da čak i ako bi se isti taster pritisnuo dva puta, svaki put bi bilo otkucano drugo slovo. Štaviše, početna podešavanja su se menjala svakih 24 sata.

„U suštini, uređaji enigma su dobili svoju moć jer je broj mogućih načina na koje se poruka može šifrovati bio astronomski veliki, da bi ga čovek iscrpno proverio“, objašnjava Vuldridž, dodajući da su Tjuringove „bombe“ bili grubi mehanički računari sa žicom, koji su pretraživali ogroman broj mogućih alternativa za dešifrovanje nacističkih poruka.

Dr Mustafa A Mustafa, profesor bezbednosti softvera na Univerzitetu u Mančesteru, dodaje da je ključ uspeha Tjuringa i njegovih kolega bio u tome što je „enigma“ imala niz slabosti, uključujući i to da nijedno slovo ne bi bilo predstavljeno kao ono samo nakon šifrovanja.

„Bio je to napad grubom silom, isprobavanja različitih kombinacija. Ali sa ovim slabostima 'enigme', uspeli su u tome. Uspeli su da automatizuju ovo kako bi to uradili dovoljno brzo da bi mogli da dešifruju kod.“

Danas bi, međutim, proces bio daleko manje naporan, ne samo zbog tehnologije koja je Tjuringov pionirski poduhvat: veštačke inteligencije.

„Bilo bi jednostavno ponovo stvoriti logiku 'bombi' u konvencionalnom programu“, dodaje Vuldridž, napominjući da je model veštačke inteligencije ChatGPT bio u stanju da to uradi. „Tada bi, brzinom modernih računara, naporan rad 'bombi' bio obavljen u veoma kratkom roku.“

Profesor Vuldridž napominje da bi se mogao primeniti i niz modernih statističkih i računarskih tehnika. „A moć modernih centara podataka je teško zamisliti“, ističe profesor, napominjući da bi moderna računarska snaga zapanjila Tjuringa. „'Enigma' se ni približno ne bi mogla meriti sa ovim.“

Koristeći malo drugačiji pristup – za koji je Vuldridž predložio da bi mogao biti sporiji – istraživači su prethodno koristili sistem veštačke inteligencije obučen da prepozna nemački jezik koristeći bajke braće Grim, zajedno sa 2.000 virtuelnih servera, kako bi dešifrovali šifrovanu poruku za 13 minuta.

Šifre koje je nemoguće razbiti

Ali dok bi moderno računarstvo brzo dešifrovalo „enigmu“, tehnike poput Rivest-Šamir-Adleman (RSA) šifre – sistema prvobitno razvijenog 1977. godine i zasnovanog na velikim prostim brojevima – ostaju nerešive.

„U slučaju RSA, to je problem faktorisanja veoma velikih brojeva. Tehnike grube sile – ispitivanje svih alternativa – jednostavno neće funkcionisati na ovim problemima“, navodi Vuldridž, iako napominje da takve tehnike možda neće izdržati budući razvoj.

„Ako kvantni računari ikada ispune svoje teorijsko obećanje, onda će nam možda biti potrebne potpuno nove tehnike da bismo zaštitili naše podatke.“

Ali dok „enigmin“ kod ne bi dugo izdržao modernu tehnologiju, prof. Mustafa napominje da je njegovo razbijanje tokom rata bilo ogromno dostignuće, ne samo zato što se smatrao neprobojnim.

„Da bi mogli da ga razbiju – trebalo im je više od godinu dana – ali da bi to zapravo uradili tokom trajanja rata, to je bila ogromna stvar“, ističe Mustafa. „Bog zna šta bi se desilo da nismo razbili 'enigmu' na vreme.“