Digitalna forenzika – softver Turnitin protiv plagijata i četbotova

Alati i veštačka intiligencija doveli su akademsku zajednicu u situaciju koja se do pre izvesnog vremena nije mogla ni naslutiti. S jedne strane veštačka inteligencija daje ogromne mogućnosti, a s druge strane ogroman prostor za zloupotrebu. 

Profesor Petar Kočović, ekspert u ovoj oblasti objasnio je da softver trnitin nije nova stvar i novi proizvod. On je samo tokom prošle godine podignut na viši nivo. I ranije, dok nisu postojali alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji, naučna zajednica je proveravala autentičnost radova zbog plagijata i pravilnog citiranja drugih dela.

„Program funkcioniše na nekoliko svetskih jezika, to je i ogromna baza podataka koja funkcioniše tako što se u program, bazu, ubacuju tekstovi na određenom jeziku. Mi pravimo rad, pa ga proveravamo na plagijat, uvedemo reference i program nam kaže šta je prepisano“, istakao je profesor.

Navodi da u akademskoj zajednici Amerikanci za pisanje knjiga traže četiri posto plagiranosti koji je dozvoljen. Kada se tri reči nađu zajedno u nizu, to se smatra plagijatom.

 Koje su blagodati a koje zloupotrebe Chat GPT-a

„Imamo mogućnost da pitamo  program da nam sažme u trista reči sve ono što nam je  objašnjavao detaljno i to je velika prednost.Sa druge strane zloupotreba je što studenti poture rad profesorima, ali ja svaki rad propuštam kroz softver, kako bi utvrdio nivo plagiranosti.  Postoji i jedan program koji se zove Halucinacija, kada  sistem počne da nam daje odgovore  koji nemaju veze sa životom, softver halicinira i daje netačne informacije, kao i reference.To nastaje zbog toga što ti programi velikih jezičkih modela imaju dosta propusta i nisu najsavršeniji“, naveo je profesor.

Ističe da je važno da se sada preorijentišemo na kreativnu notu pisanja radova. Svojim studentima savetuje da uz Chat GPT koriste i kreativnost u pisanju radova i da razmišljaju svojim glavama.  

„Softver se bavi digitalnom forenzikom, kada su prepisani radovi u pitanju i to je prvi preduslov za ocene studentskih radova. Inače, ne postoji zakonska regulativa nigde na svetu za plagijate, sve se svodi na procente i izvore iz kojih dolazi plagijat“, rekao je profesor Kočović.

Ističe, da nije sve na studentima, već da je potrebno da i profesori daju zanimljive teme studentima. Amerikanci generacijama studenata daju istu temu, a oni prepisuju jedni od drugih, jer postoje teme koje su interesantne i predstavljaju test.

„Veštačka inteligencija može da nam pomogne da ubrzamo mnoge stvari, ali postoji i drugi deo priče. Podatke smo nekada tražili pitajući Gugl, ali nam ovi novi jezički modeli na osnovu referenci sada izbace traženi pojam. Sve ovo će se usavršavati u budućnosti, ali je činjenica da nema plagiranja. Važno je da kreativnost, kada govorimo o studentima, dolazi od profesora“, zaključio je profesor Petar Kočović.