Veštačka inteligencija za par godina promenila čovečanstvo – dobro došli u eru prevara i manipulacija

Zloupotreba je najizraženija u medijskom sektoru. Plasiranje realističnih video i audio sadržaja koji izgledaju autentično dovodi do gubitka poverenja i ostavlja prostor za zablude i teorije zavere. Posebno su na udaru politički lideri.

Poslednja tri predsednika SAD bili su žrtve ozbiljnih medijskih manipulacija korišćenjem nove tehnologije. Od početka rata u Ukrajini pojavilo je se nekoliko lažnih snimaka u kojima Vladimir Putin objavljuje primirje sa Ukrajinom, a Volodimir Zelenski govori o predaji.

Gradonačelnik Beča je čak objavio na Tviteru da je video pozivom razgovarao sa gradonačelnikom Kijeva, Vitalijem Kličkom ali je tvit ubrzo obrisan uz saopštenje da je gradonačelnik Mihael Ludvig bio žrtva sajber kriminala.

Čudan ali uverljiv sadržaj koji se nije desio odavno je prestao je da bude zanimljiva „fora“ za prijatelje na društvenim mrežama. Svakodnevno se stvara sadržaj koji se običnom oku posmatrača čini stvarnim. Na taj način utiče se na demokratske procese, odluke potrošača, na poslovne odnose, rezultate izbora.

Dipfejk

Glas, izgled, mimika tela… Pomoću alata veštačke inteligencije, besplatno dostupnih na internetu, moguće je napraviti toliko realistične audio-video sadržaje da ih i stručnjaci satima moraju analizirati da bi ustanovili verodostojnost.

Najupečatljiviji primer do sada je prevara finansijskog radnika britanske firme „Arup“ koji je dobio naređenje da plati 200 miliona hongkonških dolara (20 miliona funti) nakon video poziva lažnog "glavnog finansijskog direktora".

Obrazovanje i nastavak unapređenja sistema za sajber bezbednost, zanovanih na veštačkoj inteligenciji, osnov su zaštite, naglašava Marko Projs, zamenik direktora tima za globalno istraživanje i analizu u kompaniji "Kasperski".

“Budućnost kakvu očekujemo zahtevaće da pronađemo tehnološka rešenja za nove pretnje koje konstantno evoluiraju. Pored ovoga, potrebno je da uložimo još više napora u obrazovanje korisnika, da bismo zaštitili naša društva od dezinformacija i sličnih pretnji. I mediji imaju veoma važnu ulogu u ovom procesu – kvalitet i proverenost informacija koje plasiraju postaju važniji nego ikad”, kaže Projs.

U oblasti sajber bezbednosti ključna je međunarodna saradnja kaže za RTS Dimitris Dimitrijadis, autor više knjiga i savetnik u specijalnom Sekretarijatu za strateška predviđanja Republike Grčke.

“Verujem da će proces širenja veštačke inteligencije umnogome ličiti na proces elektrifikacije i transformisati ne samo industriju nego i ostale segmente naših života. Ipak, potrebno je da svi relevantni akteri iz oblasti sajber bezbednosti na međunarodnom nivou ulože napore kako bi se stvorila iskoristiva i primenjiva rešenja za globalni problem dipfejk prevara. Predložena zakonska rešenja koja su u proceduri u Evropskoj uniji i Americi korak su u tom pravcu”, ističe Dimitijadis.

Minut za krah virtuelnog sveta

Skoro polovinu svih lozinki hakeri mogu da pogode za manje od jednog minuta, pokazala je velika studija o izdržljivosti 193 miliona lozinki. Istraživanje kompanije "Kasperski" pokazuje da su 45 odsto svih analiziranih lozinki (87 miliona) prevaranti mogli da pogode u roku od jednog minuta.

Stručnjaci su otkrili i najčešće korišćene kombinacije znakova prilikom kreiranja lozinki. Ispostavilo se da je samo 23 odsto (44 miliona), odnosno svaka četvrta kombinacija dovoljno čvrsta da zaustavi prevarante, a njihovo rešavanje je trajalo više od godinu dana.

Većina lozinki (57%) sadrži reč iz rečnika. Tako se značajno smanjuje „snaga“ lozinke.

Među najčešćim lozinkama su:

• Imena: "ahmed", "kevin", "daniel".
• Popularne reči: „zauvek“, „ljubav“, „gugl“, „haker“, „gejmer“.
• Standardne lozinke: "password", "kverti12345", "admin", "12345", "team".

Stručnjaci savetuju: najbolje je ne koristiti lozinke koje se lako mogu pogoditi iz vaših ličnih podataka, kao što su rođendani, imena članova porodice, kućni ljubimci ili sopstveno ime.

Koristite dvofaktorsku autentifikaciju (2FA). Čak i ako neko otkrije vašu lozinku i dalje će mu trebati drugi oblik verifikacije da bi pristupio vašem nalogu. Koristite drugu lozinku za svaku uslugu. Na taj način, čak i ako vam jedan od naloga bude ukraden, ostali neće.

Evropski bankomati nova meta napada

Nova vrsta zlonamernog softvera koji cilja bankomate u Evropi, nazvan „EU ATM Malware", postaje sve popularniji. Ono što posebno zabrinjava stručnjake je efikasnost od 99 odsto. Napadi na bankomate su veoma popularni i profitabilni, prvenstveno jer obezbeđuju gotovinu odmah.

Dark web često sadrži reklame za zlonamerni softver ili specijalne uređaje dizajnirane za izvlačenje novca sa raznih bankomata. Stručnjaci objašnjavaju da ovaj sistem funkcioniše tako što se instalira određeni virus koji dođe do bankomata i aktivira se u određenom trenutku. Takvi napadi se nazivaju 'keš-aut' ili 'džekpot' napadi, a ceh plaćaju banke, ne građani.