Važno je da stalno učimo – poručuje prof. Vuletić, vodeći svetski naučnik iz oblasti kvantne fizike

Jedna od najvažnijih tehnoloških trka u svetu odvija se na polju razvoja kvantnih računara. Srpski atomski fizičar, profesor dr Vladan Vuletić, sa timom na Univerzitetu MIT u Bostonu, radi na razvoju kvatnog računara koji koristi neutralne atome. Sa profesorom Vuletićem je u Bostonu razgovarao Lazar Janović.

Prelazak na kvantno računarstvo mogao bi da predstavlja prekretnicu za napredak mnogih oblasti, jer mogu za nekoliko sekundi da obrade informacije za koje bi običnom računaru trebalo nekoliko hiljada godina.

Profesore, nedavno ste sa kolegama sa Harvarda pustili u rad prvi kvantni računar. To je jedna od najmoćnijih tehnologija koja je poznata čovečanstvu. Koje su njegove mogućnosti?

– Ima dosta očekivanja da te neke problem koji su teški da se računaju na sadašnjim i najboljim računarima, da će moći da se računaju na kvantnim računarima. To su problemi iz farmacije, iz medicine, iz hemije, iz logistike, iz raznih oblasti.

Ljudi su predložili razne algoritme koji bi trebali da budu mnogo brži na tim kvantnim računarima. Prosto, pošto još nemamo te kvantne računare, nismo sigurni.

Postoji jedan vrlo poznat primer, u vezi sa kriptografijom, koji je urađen od strane jednog profesora ovde na Em-Aj-Tiju, Jupitera Šora. Za taj problem znamo da je kvantni računar eksponacionalno brži nego obični računari, a za mnoge druge probleme se očekuje da je tako, ali treba da vidimo.

Mi smo dostigli jedan vrhunski broj kvantnih bitova, od nekoliko stotina do hiljadu. Kvantni bitovi su ekvivalent klasičnih bitova u kompjuterima, samo što su mnogo moćni.

Na primer, ako biste imali 100 kvantnih bitova, to je toliko velika memorija da biste mogli i ceo internet da uzmete i složite u tu memoriju kada bi bilo moguće direktno pristupiti tim kvantnim stanjima.

Najnoviji naš rezultat je da smo po prvi put uspeli da korigujemo greške u kvantnim računarima. To se radi tako da se nekoliko kopija iste informacije stavi u isto kvantno stanje i onda mogu da se koriguju greške. Po prvi put smo prešli tu granicu gde što napravimo veći sistem greške su manje.

MIT je jedan od najpoznatijih tehnoloških univerziteta. Šta bi to srpski univerziteti mogli da preuzmu od dobre prakse?

– Imamo fantastične studente, imamo vrlo jake srednje škole i dalje. To je vrlo važno negovati, ta znanja iz matematike, iz raznih nauka. Možemo da imamo vrhunske ljude u eksperimentima ali tu je i pitanje opreme, to je dosta skupo. Potrebna su ulaganja. Zna se da je Srbija sada u IT tehnologiji vrlo jaka, tako možda mogu i druge grane da se razviju u Srbiji i to bi bilo odlično.

Rođeni ste u Peći, na Kosovu i Metohiji, studirali ste u Nemačkoj, živite i radite dugo u Americi. Šta ste to poneli iz rodnog kraja što vam je kasnije značilo da uspete?

– Poneo sam iz porodice neke vrednosti koje su u Srbiji ili tadašnjoj Jugoslaviji bile važne. Učenje, rad, da je to vrlo važno. Mislim da je isto komponenta, ako ste negde imigrant, ako ste negde stranac, morate da budete bolji od ostalih koji tu već dugo žive da biste postigli isto.

Uvek postoji ta dodatna komponenta, koja motiviše ljude. I zbog toga, verujem, ovde u Americi imamo puno profesora srpskog proreka. Mislim da je ta komponenta, da se trudimo da učimo, da stalno učimo, da budemo bolji, da je to vrlo važno.