Da li je veštačka inteligencija već naučila ozbiljno da laže, i čega zato (ne) treba da se plašimo

Napredak veštačke inteligencije (VI) ima prilično polarizujući efekat na društvo. Dok je deo ljudi oduševljen mogućnostima koje im donose generativni VI alati, i s nestrpljenjem očekuju dalji napredak koji bi trebalo da im olakša posao i život, mnogi nisu tako optimistični.

Najpre strahuju da će dalji napredak VI, pogotovo potencijalna opšta veštačka inteligencija, negativno delovati na budućnost čovečanstva. Jedan od strahova je i to da li veštačka inteligencija može da postane svesna.

Profesor dr Dejvid Glas, član Istraživačkog centra za veštačku inteligenciju na Univerzitetu u Irskoj, održao je predavanja u Novom Sadu, a sledi jedno i u Beogradu. Kaže da je osnovna tema bila upravo to da li VI može postati svesna, a druga tema je bila VI, budućnost čovečanstva i potrebe, ali i strahovi koje njen razvoj nosi.

„Veštačka inteligencija je svuda danas. Kada smo na mobilnim uređajima, mobilnim telefonima, tehnologiju koju koristimo pokreće veštačka inteligencija. Dakle, u društvenim medijima ili internetu, kad radimo pretrage, opet veštačka inteligencija i mašinsko učenje pokreću sve ono što se tu dešava.

Kada gledamo filmove i pokušavamo da odlučimo šta ćemo sledeće gledati, opet dobijemo preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Dakle, ona je u svim oblastima života, i sve se više koristi u poslovanju i u mnogim drugim oblastima gde su poslovni procesi učinjeni produktivnim, takođe i u nauci, tehnologiji, medicini“, rekao je dr Glas.

Između koristi i straha, kao mač sa dve oštrice

Od zdravstvene zaštite do saobraćaja, od obrazovanja do finansija VI otvara mogućnosti za inovacije, rast i ima moć da poboljša ljude i uopšte njihov život. Ipak, postoje i razni strahovi kada je reč o veštačkoj inteligenciji.

„Neki od njih su neposredniji i treba pažljivo da razmišljamo o razvoju tehnologije i kada je koristimo... Dakle, to su pitanja kada je reč o neobjektivnosti, kada angažujemo ljude za kompanije i koristimo veštačku inteligenciju, ona može nepristrasno da odluči šta treba da uradimo, recimo kada je reč o izboru između muškarca i žene, to je, recimo, bojazan, ali i u drugim oblastima kao što je zapošljavanje, kako će uticati na naše poslove, da li će nam oduzeti poslove ili stvoriti nove, to su bojazni", objasnio je gost RTS-a.

Dodao je da je određeni strah vezan i za uticaj veštačke inteligencije u smislu toga šta radimo onlajn, lažnih vesti i manipulacija.

„Želim da naglasim, zapravo, i prednosti veštačke inteligencije, kao neko ko radi u ovoj oblasti. Dakle ima prednosti u medicini i poslovanju, ali postoje i legitimne bojazni, stvarno treba da razmišljamo o načinu razvoja ove tehnologije kako bi postala prednost za nas.

Postoje i dugoročne bojazni koje ljudi imaju, npr. da li će dostići ljudski nivo inteligencije ili stići još dalje, da li će moći da nas zameni u odlučivanju, ili da li možemo koristiti tehnologiju da sami sebe unapredimo. Ja sam skeptičan kad je reč o ovim dugoročnim strahovima, ali treba da razmišljamo o tim pitanjima. Postavlja se i veoma važno pitanje o tome šta smo mi i šta znači biti čovek u doba veštačke inteligencije i kakva je interakcija između nas", istakao je dr Glas.

Da li je baš tako lako „dobiti samosvest"

Sa razvojem veštačke inteligencije, rastu prednosti, ali i strahovi. Jedna od bojazni je može li veštačka inteligencija da postane samosvesna.

„To je oduvek bio tema interesovanja u oblasti veštačke inteligencije. Od samog njenog nastanka postala je debata o tome da li računarski sistemi, bilo koje vrste, mogu da razmišljaju ili da postanu svesni. Mislim da ono što se desilo u prošlosti je bilo prilično apstraktno, danas sa razvojem tehnologije vidimo i pitamo se da li može tehnologija postati svesna.

Trenutno postoji saglasje da naša tehnologija to još nije postigla, ali da li je to moguće u budućnosti? Tokom predavanja pokušavam da tvrdim da to nije moguće, da kada shvatimo način na koji veštačka inteligencija funkcioniše, kako računari funkcionišu i njihovo ograničenje, da postoji osnovna razlika između ljudi i veštačke inteligencije, i da će to tako ostati", rekao je dr Glas.

Smatra da sistemi veštačke inteligencije neće moći da postanu svesni.

„Mislim da je priroda veštačke inteligencije takva da je to statistički algoritam koji rešava probleme. Mislim da ne postoji opasnost da postane svesna. Ali mislim da je važno za nas da vidimo tu razliku i da shvatimo ograničenja tehnologije da bismo znali kakva je razlika između ljudi i veštačke inteligencije“,objasnio je.

Odluke o moralu ipak prepustiti ljudima

Dr Glas kaže da mu je jasno da su posebni strahovi vezani upravo za razvoj veštačke inteligencije kad je reč o naoružanju, imajući u vidu i aktuelne sukobe u Evropi, u Izraelu.

„Mislim da je jedna od važnih stvari ovde o tome da li možemo iskoristiti tehnologiju da činimo moralne odluke. Treba da budemo jako obazrivi. Postoji debata vezana za moralne mašine i da li se veštačka inteligencija može koristiti za moralne odluke, ali to je nešto o čemu treba da se odupremo, jer je veštačka inteligencija alat koji se delotvorno može koristiti, ali moralne odluke su za nas ljude, mi smo odgovorni za to i mislim da je važno da naglasimo da su ljudi centralni za ovaj proces u načinu korištenja tehnologije”, naglašava doktor Glas i razjašnjava tu razliku: „Treba da budemo glavni, ljudi moraju da budu u središtu svega i način na koji koristimo tehnologiju mora biti način gde vodimo računa o bezbednosti, da se tehnologija ne može koristiti na način koji može biti štetan za čovečanstvo.“

Inače, brojne su prednosti veštačke inteligencije a jedna od najočekivanijih je u oblasti medicine.

„Trenutno imamo mnogo složenih informacija, i kada pokušavamo da ih analiziramo, recimo putem tehnologije skeniranja, i kada obrađujemo skenirane slike, to veštačka inteligencija može vrlo efektivno da uradi. To je stvar u oblasti dijagnostike, u oblasti medicine, i tu može dosta da se radi u saradnji sa stručnjacima u oblasti medicine. Kad je reč o nauci, veštačka inteligencija donosi brojne prednosti, uključujući na primer one za ekologiju i klimu", rekao je doktor Glas.

Kaže da uz pomoć VI možemo imati bolji uvid u efikasno korišćenje energije i novih materijala, razvoj i lekova, kao i da možemo koristiti mašinsko učenje kako bismo videli mogućnosti istraživanja u različitim poljima.

Srbija na mapi zemalja koje su u Partnerstvu za VI

Srbija je Strategiju za razvoj veštačke inteligencije usvojila 2019. godine i time je postala 26. zemlja na svetu sa takvom strategijom, Institut za razvoj veštačke inteligencije osnovala je 2021, pustila u rad superkompjuter, a od prošle godine je članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju.

„Mislim da je to izuzetno važno, mislim da je važno da zemlje razvijaju sposobnosti vezane za veštačku inteligenciju i da razmišljaju o tome kako je koristiti u efektima veštačke inteligencije u kontekstu razvoja. Mislim da se sjajan rad u Srbiji obavlja u ovoj oblasti i nešto toga čemu se nadam da ću ispratiti su neka istraživanja koja se ovde obavljaju, kako bih otkrio više o tom radu i razvijao saradnju sa njima. Mislim da je međunarodni aspekt izuzetno važan, naročito za male zemlje. Ovde, mislim da postoji stvarna potreba da sarađujemo i razmišljamo o pozitivnim upotrebama tehnologije, ali i da tu postavimo zaštitu i razmišljamo o tome kako ćemo razviti ovu tehnologiju na način na koji će čovečanstvo napredovati“, kaže profesor Glas.

Veštačka inteligencija i istina

Predavanje dr Glasa u Beogradu održava se na Filozofskom fakultetu. Profesor Glas smatra poziv velikom privilegijom i nada se da će moći da podstakne ljude da više razmišljaju o veštačkoj inteligenciji.

Pitanje o tome da li je VI naučila da laže smatra veoma zanimljivim.

„To je jedno od pitanja koje su me pitali na predavanju. Kad je reč o istini, mislim da je ovo zapravo problem kod veštačke inteligencije. Na način da ne moramo da je naučimo da laže. Zapravo ona uzima podatke koje već postoje na internetu i, naravno, postoji mnogo i lažnih i tačnih informacija. Ovo je zapravo vrlo važan faktor zato što moramo da razmišljamo o ograničenjima korišćenja nečega poput ChatGPT-ja.

Zato što nam može dati pogrešne informacije i mislim da je izuzetno važno da naglasimo istinu. Istina je važna za naše društvo, za nauku i način života, zato mislim da je izuzetno važno da pristupimo veštačkoj inteligenciji sa pozitivnim, ali i kritičkim stavom kako bismo očuvali istinu", zaključio je, gostujući na RTS-u prof. Dejvid Glas, član Istraživačkog centra za razvoj veštačke inteligencije na Univerzitetu u Irskoj.