Veštačka inteligencija, tehnološka renesansa iz koje vrebaju mnoge pretnje

Brzina kojom tehnologija menja svet oko nas je fascinantna, pa pojedini stručnjaci kažu da je ovo vreme humanizma i renesanse 2.0, u kojem čovek u saglasju sa tehnologijom može da bude najbolja verzija sebe.

„Tehnologija sama po sebi niti je dobra, niti je loša, zavisi samo od osobe koja je koristi. Što se tiče samih četbotova postoje različite vrste četbotova od toga da 'decision 3' da zapravo imate unapred pripremljene podatke pa da birate samo odgovore zapravo postoji kontekstualni četbot i na kraju e-power četbotovi. Ako pričamo o trećoj generaciji četbotova, zaista može da bude kreativno, pod znacima navoda da 'halucinira', tj. da sam izmišlja odgovore. Da može da bude opasno ukoliko ljudi zaista zdravo za gotovo primenjuju te odgovore“, kaže direktor "Data-Universe", Aleksandar Linc-Đorđević.

„Na primer šta može biti zloupotrebljeno. Ako model obuči na osnovu nekih velikih količina podataka tekstova nešto, može da utiče na javno mnjenje, može širiti neki govor mržnje, zatim neki lažni sadržaj koji može biti ispostavljen. Ne samo tekstualni sadržaj u vidu nekih vesti na društvenim mrežama, već i audiovizuelni sadržaj. Znači, može biti miks vas u nekom video fajlu gde nikad niste bili ili na nekom mestu na kome niste bili“, navodi doc. dr Dražen Drašković sa katedre za računarsku tehniku i informatiku ETF-a.

Stiče se utisak da bismo rado okrivili veštačku inteligenciju za sajber napade. Savremena tehnologija je u stvari u moralno sivoj zoni i zavisi od načina na koji je koristimo.

„Generalno ako pričamo o ChatGPT, imate tamo uslove korišćenja, i zapravo vi ste vlasnik svega toga. Znači nije vlasnik četbot. Ukoliko ste vi osoba, koja je koristila ChatGPT da prevari neku drugu osobu, vi ste osoba koja je odgovorna. Ukoliko neka kompanija nije iskrena u svojim namerama, ona će podleći tradicionalnim zakonskim okvirima“, ističe Aleksandar Linc-Đorđević.

„Algoritmi veštačke inteligencije su sve napredniji. Oni prikupljaju velike količine podataka, to su sada češće ne samo tekstualni podaci, već su i audio i video-podaci, 3D modeli, i obučavaju se mreže, treniraju na osnovu svih tih velikih količina podataka. Naravno tu možemo imati i korist, a možemo imati i štetu. Sve zavisi od ljudi, ljudi koji stvaraju te modele, i ljudi koji koriste“, navodi doc. dr Dražen Drašković.

Nema razloga za paniku. Kako bismo se zaštitili, potrebno je da budemo obazrivi i da se što više edukujemo.

„Gde najviše da se sačuvaju korisnici? Pa rekao bih da ne ostavljaju nikakve podatke lične prirode, poput jedinstvenog matičnog broja, nekih ličnih primanja, kreditnih kartica i podaci u njima. Znači, gledajte da sve te podatke ne čuvate i da ne, takoreći pohranjujete te modele, jer će oni na neki način možda sutra zloupotrebiti to“, upozorava Drašković.

„Ako vam neko kaže da nigerijski princ traži novac, koliko znate nigerijskih prinčeva? Nema ih milion. I verovatno da ste vi neki potomak je jako mala. S druge strane, ako vam neko kaže, pošalje vam neki link kompanije i kaže klikni i ostavi neke podatke, tu sada dolazimo do toga šta zapravo podaci, školovani kao takvi mogu da urade. Da se zapravo pripremi neko okruženje gde ljudi mogu da razumeju na koji način mogu sami da se zaštite preko toga“, kaže Aleksandar Linc-Đorđević.

Kao digitalni asistent, veštačka inteligencija je preuzela prostije, ponavljajuće zadatke koji zahtevaju vreme. Ipak, i kod nje su moguće greške, pa zato nije nosilac jedinstvene istine.