Srpski naučnik pomogao paraplegičaru da prohoda

Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji razvili su sistem koji prima moždane talase koristeći elektrodnu kapu elektroencelografa i šalje ih bežično u kompjuter.

Sledi serija algoritamskih procesa kako bi se obradili podaci da li čovek hoće da stoji ili hoda, a onda se oni šalju u mikrokontrolore, koji ih prosleđuju kao impulse u nerve koji zauzvrat pokreću mišiće u nogama.

Testiranje je vršeno na 26-godišnjem muškarcu koji je bio u invalidskim kolicima od nesreće koja ga je ostavila paralisanim od struka, kada mu je presečena kičmena moždina.

Podvrgnut je treningu u trajanju od 20 nedelja tokom kog mu je popravljen tonus mišića u nogama. Osim toga, vežbao je i kako da stvori prave moždane signale koje novi sistem može da iskoristi.

Na kraju se sve isplatilo. Oslanjajući se na pomagala kako ne bi pao, uspeo je da koristi noge i pređe razdaljinu od tri po metra.

Eksperiment je pokazao da je pomoću elektronike moguće uzeti moždane signale i premostiti presečenu liniju komunikacije. Istraživanje je objavljeno u Journal of NeuroEngineering and Rehabilitation.

Uprkos tome što je ovo ogroman uspeh, naučnici objašnjavaju da je potrebno još testova kako bi se ceo sistem usavršio. Iako je pacijent svojim nogama prešao tri i po metra, kompjuter je ponekad zakazao, odnosno zbunjivao se zbog dva različita tipa moždanih signala - onih koji kontrolišu ravnotežu i onih koji stimulišu kretanje.

Takođe, ako će se ova tehnologija koristiti masovnije kako bi ljudima mogućila da se slobodno kreću, ne može se prenebregnuti činjenica da je potreban eksterni kompjuter koji će moći da funkcioniše nezavisno od mesta i uslova.

„Glomazna priroda trenutnog neinvazivnog sistema moći će u budućnosti da se ispravi putem moždanog kompjuterskog implanta, koji će koristiti nervne signale“, ističu naučnici. Na kraju krajeva, do pre nekoliko godina i ovakav uspeh je smatran domenom naučne fantastike.

Zoran Nenadić, saradnik na istraživanju i kolega vođe projekta doktora Alana Doa, smatra da bi implant mogao da ostvari još bolji nivo kontrole proteze zato što bi primljeni moždani talasi bili boljeg kvaliteta.

„Osim toga, implant bi mogao da šalje povratni signal, što bi omogućilo korisniku da oseća svoje noge“, ističe Nenadić.