Neispričana priča o Frediju Merkjuriju: Meri Ostin o svom najboljem prijatelju – i ljubavi svog života

Decenijama su na tavanu Meri Ostin stajala četiri srebrna kovčega koja nije otvarala od sredine osamdesetih. Bilo je previše bolno.

Tek 2022. godine smogla je snage da otvori jedan. Unutra su bili rukom pisani tekstovi pesama Fredija Merkjurija: Don't Stop Me Now, Killer Queen, We Are the Champions i, naravno, Bohemian Rhapsody. Brzo ga je zatvorila. Bol je i dalje bio prejak.

Ovaj trenutak bio je početak kraja jedne ere tišine i početak procesa koji je kulminirao velikom aukcijom Fredijevih ličnih predmeta 2023. godine i objavljivanjem knjige Fredi Merkjuri: Život u stihovima.

„Reći da sam bila preplavljena osećanjima je preblaga reč. Nisam mogla da gledam te tekstove. Osećala sam se kao i onog dana kada sam ih pakovala – da su to njegove lične stvari i da mi se nudi prilika da zaronim u njih, a ja to nisam mogla", ispričala je Ostinova u nedavnom intervjuu za Gardijan.

Na kraju je zamolila svoja dva sina da umesto nje prođu kroz blago koje joj je Merkjuri ostavio. Pored tekstova, nasledila je i njegovu kuću Garden Lodž, u kojoj živi više od 30 godina, kao i polovinu njegovog imanja, čija se vrednost procenjuje na oko 150 miliona funti.

Neobičan par: Od stidljive prodavačice do verenice rok zvezde

Njihova veza je od samog početka bila fascinantna. Upoznali su se 1970. godine, kada je ona bila prijateljica gitariste Brajana Meja, a Merkjuri je sa bendom tek tražio pravo ime. On je bio glasan, ekstravagantan i samouveren; ona tiha, povučena i konzervativna.

On je bio zvezda u usponu, ona prodavačica u butiku „Biba“. Uprkos razlikama, brzo su postali ljubavnici i uselili su se u zajednički stan. Povezala su ih teška detinjstva.

Merkjuri, rođen kao Farok Bulsara u Zanzibaru, poslat je sa sedam godina u internat u Indiji, daleko od roditelja. Ostin je odrasla sa gluvim roditeljima i nakon majčine smrti morala je da preuzme brigu o mlađim sestrama.

„Fredi je u meni video tugu koju je i sam osećao u sebi, i obrnuto", objasnila je. Uskoro je otkrila da njegova samouverenost često bila maska.

„Bila je to mešavina stvarnog samopouzdanja i hvalisavosti. Mislim da je ta mešavina služila da prikrije i zaštiti ono što je on zaista bio." Ubrzo su se verili, ali kako je bend „Kvin“ postajao sve uspešniji, njihov odnos je počeo da se menja.

„Ne, Fredi, mislim da si gej"

Prelomni trenutak dogodio se nakon četiri godine zajedničkog života. Merkjuri joj je priznao da ima nešto važno da joj kaže. „Rekao je: 'Mislim da sam biseksualac.' Odgovorila sam: 'Ne, Fredi, mislim da si gej.'" Nije se raspravljao.

Za nju to nije bio šok, već, kako kaže, ogromno olakšanje. „Odjednom više nisam bila pod stresom. Postali smo bolji prijatelji i to je postala bolja veza."

Iako je njihova romansa bila gotova, njihova bliskost je postala jača. Ostin je postala njegova lična asistentkinja, njegova „devojka za sve", kako kaže.

Bila je tu kroz njegove turbulentne veze, uspone i padove. Merkjuri ju je nazivao svojom „zakonitom suprugom" i jednom prilikom je izjavio: „Jedina prijateljica koju imam je Meri i ne želim nikog drugog. Verujemo jedno drugom, i to mi je dovoljno."

Zbog toga joj je godinama pre smrti rekao da će joj ostaviti kuću i 50 odsto svog bogatstva. „Rekao je, da je sve išlo po planu, ti bi bila moja žena i ovo bi s pravom bilo tvoje."

Nasleđe, obećanje i poslednje reči

Kada mu je 1987. godine potvrđeno da ima sidu, Meri je bila među malobrojnima kojima je to rekao. Bila je uz njega do samog kraja. Seća se njegovih poslednjih reči.

Dok je ležao na samrtnoj postelji, pod morfijumom, u jednom trenutku se probudio, pogledao je i rekao: „Moja stara verna." „Osećala sam se pomalo kao pas. Nisam bila polaskana", rekla je kroz tužan smeh.

Nakon njegove smrti, suočila se sa ogromnim bolom, ali i sa antagonizmom zbog testamenta. Pored bogatstva, Merkjuri joj je ostavio i jedan težak zadatak: da se pobrine za njegov pepeo i nikome ne otkrije lokaciju.

Merkjurijev partner, Džim Haton, morao je da se iseli. Iako mu je Merkjuri ostavio 500.000 funti, Haton je tvrdio da mu je pevač obećao da može da ostane u kući. Komentarišući tu neprijatnu situaciju, Ostin je rekla: „To nije imalo nikakve veze sa mnom. Sve je bilo na izvršiocima testamenta."

Pored emotivnog tereta, poveren joj je i najteži zadatak – da čuva tajnu o lokaciji njegovog pepela. „Mislim da bih, da sam Fredijev roditelj ili sestra i da mi nije dozvoljeno da znam gde mu je pepeo rasut, bila uznemirena i uvređena, ali to je posao koji je tražio od mene da uradim. I uradila sam ga", objasnila je Meri, dodajući da je njegova majka na kraju to prihvatila.

To obećanje čuva i danas, uprkos pritiscima fanova i njegove porodice. „To je posao koji je tražio da uradim. I uradila sam ga. Stalno sam im govorila: 'Stvarno mi je žao, ne mogu vam reći.'"

Decenije koje su usledile provela je prilično usamljeno, čuvajući uspomenu na njega u kući koja je ostala gotovo nepromenjena. Tek nedavno, kada je shvatila da se približava kraj i njenog života, odlučila je da je vreme da „zatvori to poglavlje".

Odluka da proda njegove stvari na aukciji i kuću Garden Lodž, koja je sada na prodaju za 30 miliona funti, bila je, kako kaže, način da skine teret sa svojih sinova. 

Na aukciji su se našli i brojni lični predmeti slavnog muzičara, uključujući klavir na kojem je komponovao neke od najvećih hitova, scenske kostime i rukopise pesama. Ova odluka rastužila je Fredijevu sestru, Kašmiru Bulsaru, koja je, prema navodima medija, potrošila značajnu sumu novca kako bi na aukciji otkupila neke od predmeta i sačuvala ih u okviru porodice.

Otkrila je da će nakon njene smrti, nasleđena sredstva pripasti Fondaciji za AIDS Eltona Džona i njenim sinovima, koji sve do svojih kasnih dvadesetih godina nisu znali za duboku vezu svoje majke sa legendarnim muzičarom niti da su odrasli u njegovom domu.

Prodaja imovine, iako kontroverzna, ponovo je pokrenula priču o jedinstvenom odnosu i složenom nasleđu koje i danas, decenijama nakon njegove smrti, ne prestaje da intrigira javnost.

Gledajući unazad, Merih Ostin na kraju kaže da je tek sada shvatila koliko je njen život bio neobičan. „Potreban ti je čitav život da to shvatiš. Sa 19 ne misliš da će ti život biti neobičan. A onda sa 75 shvatiš, vau, moj život je bio neobičan. Odjednom pogledaš unazad i pomisliš, da, ja zaista stojim sama."