Trampov Versaj u Beloj kući – pozlaćivanje Ovalne sobe

Tokom obilaska Ovalnog kabineta u martu, voditeljka Foks njuza pitala je Trampa o nekim novim zlatnim detaljima. Opisujući svoj kabinet kao prostoriju kojoj je bilo potrebno „malo života“, nastavio je da objašnjava koliko je teško dobiti zlatnu boju da izgleda kao pravo zlato.

Ta očigledna prepreka nije sprečila predsednika da nastavi sa renoviranjem. Tokom narednih meseci, „pozlaćivanje“ se pojačalo, sa zlatnim ukrasima po plafonu, okvirima vrata i kaminu. Čak su figure heruvima unutar okvira vrata bili obojeni u zlato.

Tokom meseci njegovog drugog mandata, broj zlatnih trofeja i vaza poređanih po kaminu se umnožio, a sada postoje čak i zlatni podmetači sa Trampovim imenom.

Portparol Bele kuće rekao je za Foks njuz da je zlato – „najvišeg kvaliteta“ – predsednik lično platio.

Tramp je takođe umnožio broj izloženih slika, skoro 20 slika prethodnih predsednika sada krase zidove. Njegov prethodnik, Džo Bajden, imao je samo šest slika, dok je Barak Obama imao slike samo dva bivša predsednika.

Kancelarija je upotpunjena slikama porodice Tramp, kopijom deklaracije o nezavisnosti i poklonima posetilaca i ljudi dobre volje – uključujući i trofej Svetskog klupskog prvenstva u fudbalu, koji je Trampu dao predsednik organizacije.

Kako je medijima rečeno iz Bele kuće svaki dodatak izvršen je po predsednikovom nalogu. Kako bi mu pomogao u ovom poduhvatu, Tramp je navodno pozvao u pomoć svog ličnog „zlatnog čoveka“.

Džon Ikart, sedamdesetogodišnji stolar iz Floride, navodno je doleteo u Vašington avionom Er Fors 1 kako bi Beloj kući obezbedio ukrase kojima je ukrasio i Trampovu vilu u Palm Biču, Mar-a-Lago. Pozlaćene rezbarije koje je Ikart dodao u sobu navele su portparolku Bele kuće Karolinu Livit da je opiše kao „zlatni kabinet za zlatno doba“.

Drugi su pak bili kritičniji. Muzičar Džek Vajt je uporedio sobu sa svlačionicom rvača, nazivajući je „vulgarnom“ i „kičastom“.

Reporter Džon Kigan je istakao da dekorativni medaljoni koji krase zidove sobe takođe imaju više nego očiglednu sličnost sa „plastičim komadima“ koji se mogu naći na kineskom sajtu za elektronsku trgovinu Ali Baba za samo jedan dolar po komadu.

Poznato je da zlatni artefakti koji su se umnožili po kaminu imaju mnogo zavidnije poreklo. Polazeći od same kolekcije Bele kuće, uključuju francusku posudu za voće iz 19. veka, pozlaćene pehare poklonjene predsedniku Džejmsu Monrou i srebro koje datira iz vremena Ajzenhauerove administracije.

Kaže se da je Trampov stil inspirisan Versajskom salom ogledala, a on se u prošlosti hvalio da je balska sala njegovog doma na Floridi napravljena po uzoru na francusku palatu.

Međutim praveći ove promene u Ovalnom kabinetu, Tramp je samo nastavio dugu tradiciju u kojoj svaki stanovnik Bele kuće prilagođava dekor svom ukusu, uključujući novi nameštaj, tapete i tepihe. Ali možda nijedan predsednik do sada nije otišao tako daleko da prenese estetiku svog doma u Vašington.

U poslednjoj godini svog predsedništva, Obamu su pitali koja mu je umetnička dela ili predmeti u Ovalnoj sobi najznačajniji. Pokazao je na tepih ispod svojih nogu. Ručno napravljen za njega u radionici u Mičigenu, tepih širok skoro 10 metara imao je citate američkih lidera po obodu, uključujući Abrahama Linkolna, Džona F. Kenedija i Teodora Ruzvelta.

Obama je, kako se kaže, najviše voleo rečenicu Martina Lutera Kinga: „Luk moralnog univerzuma je dugačak, ali se savija ka pravdi.“

Nekoliko meseci kasnije, kada je Tramp počeo da se useljava u Belu kuću i kako je američka krivudava priča dobila još jedan neočekivani obrt, Obamin cenjeni tepih je odbačen, zamenjen podnom oblogom sa zlatnim nijansama.