Upoznajte drugog tehnološkog milijardera bliskog Trampu – i Toniju Bleru

Četvorica od pet najbogatijih ljudi na svetu zauzimali su glavna mesta na inauguraciji Donalda Trampa. Tajkuni iz Silicijumske doline Ilon Mask, Džef Bezos i Mark Zakerberg sedeli su rame uz rame na događaju, dok je Bernar Arno, francuski modni magnat, bio u blizini, iza Baraka Obame.

Inauguraciji nije prisustvovao Lari Elison, osamdesetogodišnjak koji zaokružuje top pet najbogatijih ljudi na svetu. Ali osnivač giganta baze podataka „Orakl“ je radovno prisutan pored Trampa.

Elison, čija neto vrednost od 194 milijarde dolara ga čini četvrtom najbogatijom osobom na svetu na Blumbergovom indeksu milijardera, bio je u Beloj kući dan nakon inauguracije kada je Tramp najavio ulaganje od 500 milijardi dolara u centre podataka veštačke inteligencije.

Tog ponedeljka je sedeo pored Ruperta Mardoka da bi slušao kako predsednik najavljuje američki državni fond. „Lari je jedan od najozbiljnijih igrača bilo gde u svetu“, rekao je Tramp.

Elison, koji je takođe bio redovan gost Mar-a-lago rizorta dok je novi predsednik krojio svoje planove, možda je tehnološki milijarder sa drugim najvećim uticajem u Beloj kući, iza Trampovog eksponiranijeg saveznika, Maska.

Kao i u slučaju samog „Orakla“, Elison nije poznato ime izvan Silicijumske doline. Retko daje intervjue i samo je dva puta objavio nešto na Tviteru, uprkos tome što je uložio milijardu dolara u Muskovo preuzimanje Iksa.

„Nećete naći ljude sa kojima biste mogli da razgovarate o njemu“ rekao je jedan saradnik kada mu se novinar Telegrafa obratio za intervju. „Ne voli da se eksponira u javnosti."

Ipak, kada se malo bolje obrati pažnja, Elison se viđa skoro svuda. Imaće centralnu ulogu u Trampovom pristupu veštačkoj inteligenciji, američkom medijskom pejzažu i sudbini Tik-toka.

Iako, za razliku od Maska, on nema formalnu ulogu u novoj administraciji, redovno je sedeo na sastancima sa predsednikovim savetnicima.

Uspon u Silicijumskoj dolini

Elison pripada drugoj generaciji tajkuna iz Silicijumske doline od današnjih najprepoznatljivijih imena. Kao i Bil Gejts i Stiv Džobs, Elison je ostavio trag kao tehnološki preduzetnik sedamdesetih godina prošlog veka.

Na početku karijere u kompaniji za elektroniku „Ampek“, radio je na projektu baze podataka za CIA koji je uključivao povezivanje različitih tipova kompjuterskih zapisa u ono što je postalo poznato kao „Orakl“.

Elison i dvojica saradnika dali su otkaz da bi ideju pretvorili u posao i, nakon što ju je uključio u manje privlačne laboratorije za razvoj softvera, kasnije je preimenovao kompaniju po nazivu projekta koji je radio za CIA.

U korporativnom svetu koji se brzo digitalizovao, pokretan „Majkrosoftovim“ računarima i „Intelovim“ mikročipovima, „Orakl“ je obezbedio baze podataka koje su ovim mašinama omogućile pristup i snimanje podataka.

Koncept se pokazao kao pobednički. Eksplozija podataka poslednjih decenija i potreba za njihovim skladištenjem i obradom, u kombinaciji sa nizom ambicioznih akvizicija, učinili su „Orakle“ kompanijom vrednom 480 milijardi dolara. Elisonov udeo od 41 odsto procenjen je na 195 milijardi dolara.

Iako možda nije bio u centru pažnje, Elison je nastavio sa nizom blistavih poduhvata koji su skrenuli pažnju na njega.

Kao licencirani pilot, jednom se upustio u sukob sa vladom SAD jer mu nije bilo dozvoljeno da upravlja uvezenim ruskim borbenim avionom, jer je smatran za „vatreno oružje“.

Godine 1998. upravljao je pobedničkom jahtom na trci jahti od Sidneja do Hobarta (Mardokov najstariji sin, Laklan, bio je član posade). Godine 2012. platio je 300 miliona dolara za kupovinu 98 odsto šestog po veličini ostrva na Havajim.

Elison se ženio pet puta, nedavno se oženio 33-godišnjom Džolin Žu. Vesti o venčanju su se pojavile kada je Univerzitet u Mičigenu, gde je Žu studirala, zahvalio Elisonu na pomoći pri potpisivanju ugovora sa poznatim kvoterbekom.

Ulazak u politiku

Kao i veći delo Silicijumske doline, Elison je postao sve aktivniji u politici poslednjih godina. Bio istaknuti podržavalac Bila Klintona, ali je kasnije podržao republikanske kandidate. Zbližio se sa Trampom tokom njegovog prvog mandata i dozvolio je da se njegovo imanje u Kaliforniji koristi za prikupljanje sredstava za kampanju 2020. godine.

Ovo je izazvalo proteste zaposlenih u kompaniji, ali je njegova podrška postala još kontroverznija kada je objavljeno da je učestvovao u Trampovom telefonskom razgovoru u kojem se pričalo o pokušajima da se obore rezultat izbora 2020.

Elison je kasnije podržao Tima Skota, kratkotrajnog protivnika Trampa za republikansku nominaciju i, prema izveštajima, tražio je da senator bude postavljen kao Trampov potpredsednik.

Mada mu želja nije ispunjena, Elison je ostao zadovoljan Trampovim timom, što je dodatno podržano i veoma bliskim odnosom sa Ilonom Maskom. Veruje se da je Elison drugi najveći pojedinačni akcionar „Tesle“ posle Maska i da je sedeo u odboru kompanije do 2022.

Iste godine je spontano pristao da podrži Muskovo preuzimanje Tvitera (nakon što ga je Musk upitao „koju količinu dolara“ Elison može da uloži, osnivač „Orakla“ je nehajno poslao poruku „milijardu... ili šta god da preporučite“ pre nego što je Musk tražio dve milijarde dolara).

Elisonovi politički savezi su izgledali više praktični nego vođeni ideologijom. On je u bliskim odnosima sa ser Tonijem Blerom i izneo je planove da donira stotine miliona dolara globalnom institutu bivšeg premijera.

Skeptici su ukazivali da bi se ser Tonijevo interesovanje za veštačku inteligenciju i digitalne zdravstvene kartone moglo uskladiti sa „Oraklovim“, mada je unapređenje medicine dugo bila Elisonova misija. Takođe je finansirao Tehnološki institut u Oksfordu sa milijardu dolara za komercijalizaciju naučnih istraživanja.

Blizina Bele kuće možda ima i druge prednosti. Prema Njujork postu, milijarderova podrška „Stargejtu“, projektu veštačke inteligencije vrednom 500 milijardi dolara koji zastupa Tramp, mogla bi da pomogne u preuzimanju holivudskog studija Paramaunt od strane Skajdensa, kompanije koju vodi Elisonov sin Dejvid, za osam milijardi dolara.

Međutim, veća nagrada bi mogao da bude Tik-tok. „Orakle“ je navodno u pregovorima o ponudi da preuzme operacije video aplikacije u SAD jer je njen kineski vlasnik „Bajtens“ pod pritiskom da proda kompaniju. „Orakl“ već vodi centar u kojem su smešteni Tik-tokovi američki podaci zaštićeni zaštitnim zidom i bio je u pregovorima da kupi poslovanje kompanije u SAD pre pet godina.

„Voleo bih da ga Lari kupi“, rekao je Tramp prošlog meseca.

Mask ume da privlači pažnju, ali drugi tehnološki milijarder u prostoriji može isto toliko da dobije od nove Trampove ere.