Preminuo Piter Bogdanović, američki reditelj srpskog porekla

Piter Bogdanović, američki reditelj, scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma srpskog porekla, iz generacije „holivudskog novog talasa“ ili „novog Holivuda“, reditelj kultnih filmova „Poslednja bioskopska predstava“ i „Mesec od papira“, preminuo je u 83. godini.

Kada je sa 32 godine režirao film Poslednja bioskopska predstava, Piter Bogdanović je dobio epitet „Novi Orson Vels“.

Film je dobio značajnu pažnju publike i dobre ocene, a takođe je i nominovan za Oskara. Zajedno sa Lerijem Mek Martrijem dobio je nagradu Bafta za najbolji scenario.

Kasnije je ponovo doživeo uspeh filmom Što te tata pušta samu?, romantičnom farsom sa Barbrom Strajsend i Rajanom O'Nilom i filmom Mesec od papira.

Uz Slavka Vorkapića, Zorana Perišića, Karla Maldena i Stiva Tešića, Bogdanović je među slavnim Srbima u istoriji Holivuda.

Rođen je u Kingstonu u saveznoj državi Njujork u porodici srpskog slikara i pijaniste, Borislava Bogdanovića i austrijske Jevrejke, Herme Robinson. Piterovi roditelji su u Ameriku došli u maju 1939. bežeći od rata u Evropi. Pošto nisu govorili engleski, malom Petru je palo u zadatak da ih nauči, a najefikasniji način bio je odlazak u bioskop, gde im je prevodio radnju filma.

Od 1954. do 1958. pohađao je kurseve glume kod Stele Adler i glumio je na raznim pozorišnim festivalima.

Šezdesetih godina 20. veka u njujorškim umetničkim krugovima postao je poznat kao urednik filmskog programa Muzeja savremene umetnosti. Od zaborava je spasao pionire američke kinematografije kao što je Alan Dvon. Posebno je analizirao filmove Orsona Velsa (napisao knjiga Filmsko delo Orsona Velsa) i Džona Forda (knjiga Zovem se Džon Ford: Ja pravim vesterne).

Kako je Dejvid Tomson naveo u svom Novom biografskom rečniku filma: „Bogdanović je bio vredan kritičar inspirisan Francuskom koji je insistirao na reditelju kao autoru, toliko da su mnogi Amerikanci počeli ozbiljnije da shvataju reditelje.“

Na osnovu Bogdanovićevih filmskih meditacija u časopisu Eskvajer, Rodžer Korman, koji je takođe Frensisu Fordu Kopoli i Skorsezeu otvorio vrata sveta niskobudžetnih pokretnih slika, angažovao ga je 1966. godine da radi kao njegov pomoćnik reditelja na filmu Divlji anđeli.

Ova saradnja otvorila mu je put da 1971. godine snimi svoj revolucionarni igrani film Poslednja bioskopska predstava zasnovan na romanu Larija Mekmarija. Film je osvojio osam nominacija za Oskara, uključujući najbolji film, scenario i režiju za Bogdanovića.

Takođe, bio je i odskočna daska za brojne glumce u usponu, uključujući Džefa Bridžisa, Elen Berstin, Rendija Kvejda i Sibil Šeperd, ženu zbog koje je Bogdanović na kraju napustio svoju ženu i profesionalnu partnerku Poli Plat.

Komercijalni i kritičarski uspeh filma omogućio je Bogdanoviću priliku da odabere svoj sledeći projekat, šašavu komediju u stilu Hauarda Hoksa, pod nazivom Što te tata pušta samu?.

U vreme kada je Bogdanović bio najtraženiji talenat u „Novom Holivudu“, „Paramaunt pikčers“ je osnovao rediteljsku kompaniju i omogućio Bogdanoviću, Kopali i Vilijamu Fridkinu da snime šta god žele unutar određenog budžeta.

Bogdanović je dobio sredstva za komediju iz doba depresije Mesec od papira (1973), još jedan crno-beli film koji ga je ponovo udružio sa Rajanom O'Nilom, i doneo Oskara za Rajanovu ćerku, Tejtum O'Nil, koja je u vreme snimanja imala devet godina.

Piter Bogdanović je o sebi često govorio kao o žrtvi holivudskog sistema koja podržava propagandnu umetnost, a svoju karijeru posmatrao kao srušene filmske snove. Ipak, Bogdanovićevo stvaralaštvo uživa veliki značaj među postmodernim rediteljima poput Kventina Tarantina i Vesa Andersona.

Oni su ga i podržali da se na veliko platno vrati u velikom stilu, ostvarenjem Smešna na takav način.

„Snimao sam dokumentarce, nemam Oskara, ali imam Gremi nagradu. Preradio sam filmi o Džonu Fordu, intervjuisao Spilberga i Istvuda i napisao još jednu knjigu o svim glumcima koje sam poznavao. Režirao sam TV film o Natali Vud, epizodu Porodice Soprano. Glumio u nekoliko filmova svojih kolega. A onda je došlo vreme da se vratim igranom filmu“, rekao je Bogdanović novinarki RTS-a Sandri Perović u intervjuu 2014. godine.