Šekspir je bio provodadžija i kradljivac?

Autor vanvremenskih drama kao što su Hamlet, Romeo i Julija, Magbet i Otelo, prikazan je kao čovek koji se iz siromaštva vinuo u najviše društvene sfere, postavši miljenik dvora Džejmsa I, ali i kao provodadžija i kradljivac teatra.

Izložba By Me Villiam Shakespeare: A Life in Writing, organizovana povodom 400-godišnjice Šekspirove smrti, koja će biti obeležena iduće godine, plod je višemesečnog rada i istraživanja stručnjaka britanskog Nacionalnog arhiva i Londonskog Kraljevskog koledža, piše londonski Telegraf.

Dokumenta koja će publika imati priliku da vidi u okviru postavke se tek izuzetno retko izlažu u javnosti.

U njima se saznaje da je 1595. godine Šekspir toliko malo zarađivao da nije mogao da plati porez, ali da je za svega nekoliko godina njegova slava toliko narasla da mu je ukazana izuzetna čast da se pojavi u crvenom odelu na svečanosti krunisanja kralja Džejmsa I.

Jedan izveštaj iz 1601. godine otkriva, pak, da je Šekspir, zajedno sa grupom prijatelja i glumaca, ukrao čitavo jedno pozorište.

Nakon svađe sa vlasnikom parcele na kojoj se nalazio „Teatar“, prva dvorana u kojoj su nastupali, Šekspir i njegova družina, „naoružani mačevima, bodežima, motkama, sekirama i drugim sličnim predmetima“, srušili su građevinu i odneli je dasku po dasku.

Prema onom što piše u dokumentu, incident je „uznemirio javnost“ i „zastrašio“ očevice, dok su vinovnici isticali da su samo uzeli ono što im pripada.

Šekspir nije nikada odgovarao zbog ove krađe, a njegova trupa je nastavila da izvodi predstave u istom pozorištu, ali na drugoj lokaciji sa novim nazivom - „Gloub teatar“.

Na izložbi u Somerset hausu će se naći i Šekspirov testament u kom voljenoj supruzi „ostvalja svoj drugi najbolji krevet“.

Originalni dokument sadrži i nekoliko prepravki koje je pisac, postajući sve sentimentalniji kako je stario, uneo u zadnji čas u korist njemu „najdražih osoba“.

Tako je svoju omiljenu činiju ostavio svojoj ćerki, odeću svojim sestrićima, a prstenje prijateljima.