Najinteresantniji tajni vrtovi i parkovi evropskih metropola

Park El Kapričo u Madridu

El Kapričo, koji se nalazi na periferiji Madrida, jedan je od manje poznatih parkova španske prestonice. Napravili su ga 1784. godine vojvoda i vojvotkinja od Osune, a posećivali su ga umetnici 18. veka poput Fransiska de Goje.

Njegove vrtove koji se prostiru 17 hektara, dizajnirao je Žan Batist Mulo, koji je takođe radio na baštama Versajske palate.

Park je tematski podeljen na tri dela: italijanski, francuski i engleski pejzaž. Tu su i malo jezero, lavirint, paviljon za muzičku scenu i vila.

Jedna fascinantna karakteristika parka je podzemni bunker, izgrađen 1937. godine tokom Španskog građanskog rata.

Vrt Ane Frank u Parizu

Ova malo poznata ograđena bašta, koja se nalazi u slepoj ulici u Mareu, nekada je pripadala Hotelu „Sen Anjan“. Hotel je sada Muzej umetnosti i istorije judaizma, a bašta, posvećena Ani Frank, otvorena je za javnost.

Centralna parcela datira iz 17. veka, a tu se nalaze mali voćnjak, bašta sa povrćem, pergola i dečje igralište. Najdirljivije je drvo kestena, zasađeno 2007. godine od kalemljenog drveta koje je Ana gledala sa svog prozora u Amsterdamu i o kojem je pisala u svom dnevniku.

Botanička bašta Brera u Milanu

Skrivena iza južnog zida Palate Brera u centru Milana nalazi se drevna lekovita bašta. Pripadnici monaškog reda Humilijata ovde su gajili biljke i meditirali u 14. veku, a zatim su ih zamenili Jezuiti. Godine 1775, carica Marija Terezija od Austrije naredila je da se pretvori u botaničku baštu, a od 1935. njome upravlja Univerzitet u Milanu.

Bašta od 5.000 kvadratnih metara i dalje ima svoj originalni raspored: dva ovalna jezerca; arboretum sa stablima ginko bilobe koja su stara više od 100 godina i drugim egzotičnim primercima; i tematske cvetne gredice (lekovito, mediteransko bilje, biljke koje se koriste za bojenje tekstila, papira…).

Vrt Centralnog kupatila u Stokholmu

U samom središtu Stokholma, u blizini Drotningatana, glavne trgovačke ulice, nalazi se vrt skriven u dvorištu. U 18. veku, to je bila bašta farme na kojoj je živeo arhitekta Karl Harleman. Veruje se da dva stabla kruške potiču iz tog perioda.

Još jedan arhitekta, Vilhelm Kleming, kupio je imanje 1901. godine i nekoliko godina obnavljao vrt. Tako je 1904. godine nastao Vrt (Centralbadsparken) u kojem je i dan-danas pristupačan spa centar.

Mala ali bujna bašta ima jezerce sa vodenom skulpturom, cvetne gredice, krivudave staze i senovita mesta za sedenje. Postoje tri restorana koji se graniče sa Vrtom i svi imaju stolove napolju da bi posetioci mogli da uživaju u pogledu.

Bašta Kraljevske biblioteke u Kopenhagenu

Skrivena između palate Kristijansborg i Kraljevske biblioteke u istorijskom delu Kopenhagena nalazi se mirna javna bašta.

Bašta je izgrađena 1920. godine na vrhu Tojhušavnena, stare pomorske luke. Podsetnici na pomorsku prošlost uključuju jezerce u sredini vrta, sa stubom visokim osam metara koji svakog sata izbacuje mlaz vode, i staru alku na jednom kraju.

Tu je i statua danskog filozofa Serena Kjerkegora, čiji se rukopisi nalaze u kolekciji Biblioteke i povremeno se izlažu. Ispod drveća postoje klupe na kojima u miru možete sedeti sa sopstvenom knjigom.

Karolji bašta u Budimpešti

Smešten u centru Budimpešte, Karolji-kert se smatra najstarijom baštom u Budimpešti i sadrži najstarije drvo duda u Mađarskoj. Nekada je bio privatna bašta Karolji palate, a od 1932. godine je javni park (posetioce ne treba da obeshrabre zastrašujuće gvozdene ograde).

Bašta objedinjuje različite stilove: geometrijske centralne cvetne gredice i fontana, kao i staze i biljni aranžmani u engleskom stilu.

Tu se nalaze dečje igralište i statua Karolja, belgijskog džinovskog zeca. Vinski bar i restoran nalazi se pored parka i ima stolove na otvorenom odmah kod kapije.

Bašta na krovu Univerzitetske biblioteke u Varšavi

Uređena bašta na vrhu biblioteke Univerziteta u Varšavi jedna je od najvećih bašta na krovu u Evropi, površine preko jednog hektara. Otvorena je 2002. godine i do danas ostaje malo poznato skrovište od užurbanog života.

Blaga padina vodi do donje bašte, koja ima jezerce sa patkama i niz granitnih skulptura. Gornja bašta je podeljena na četiri šarena dela: zlatnu, srebrnu, crvenu i zelenu.

Celine su povezane stazama, mostovima i pergolama, a kaskadni vodeni element spaja gornji i donji deo. Iz bašte se pruža panoramski pogled na Varšavu.

Gornja bašta otvorena od aprila do oktobra, donja bašta otvorena tokom cele godine.

Vrtba bašta u Pragu

Iako je u neposrednoj brlizini znamenitosti kao što su Karlov most i Malostranski trg, terasastu baštu Vrtba na brdu Petršin je teško pronaći. Posetioci koji je potraže biće nagrađeni baroknom lepotom.

Italijanska bašta nastala je oko 1720. godine na mestu nekadašnjih vinograda Vrtbovske palate. Tri terase, povezane stepenicama, pune su grabova, tisa i desetina hiljada cveća i žbunja.

Bašte su ukrašene statuama, vazama i slikama, a svečano uključivanje osvetljenja održava se dva puta godišnje. Sa gornje terase pruža se pogled na zamak, katedralu i stari i novi grad.

Botanička bašta Julije i Aleksandra Diomedesa u Atini

Nacionalna bašta u centru Atine je poznata atrakcija, ali grad ima i manje poznatu botaničku baštu, udaljenu 20 minuta vožnje autobusom. Veći deo ove ogromne zelene površine od 186 hektara je prirodno stanište, ali 11 odsto (oko 20 hektara) je obrađeno i sadrži više od 2.500 biljnih vrsta.

Posetioci Botaničke bašte Julije i Aleksandra Diomedesa mogu da prošetaju kroz arboretum, sa drvećem sa većine kontinenata, odeljak za ukrasne biljke, sa 15 cvetnih leja i 25 jezera, kao i odeljke za istorijske biljke, sa vrstama koje su zabeležili stari Grci; i još mnogo toga – lekovite i aromatične biljke, biljke od ekonomskog značaja, biljke za staklenike, retke biljke…

Takođe postoji mali kafić.