Legendarni Kaštel Ečka: Gde su lovili carevi i svirao Franc List

Ovo je mesto gde je lovio Franc Ferdinand, svirao Franc List, boravio knez Aleksandar Karađorđević, gde su se zbog časti žene izazivali dvoboji, a zbog ljubavi podizale crkve. Na 17 hektara zemljišta, opasanog viskim zidom, prostire se Kaštel Ečka – mesto na kojem je pisan najveći deo istorije ovog dela Banata.

Sve počinje 1. avgusta 1781. kada je trgovac stokom Lazar Lukač kupio 17.300 hektara pustare u Ečkoj, a njegov sin Agošton 1820. na imanju podigao Kaštel. Od samog otvaranja, ovo mesto bilo je epicentar najvažnijih dešavanja u ovom delu Banata.

„Kroz tih 160 godina privatnog vlasništva Kaštela Ečka svi istorijski događaji su se prevalili preko ovog imanja, ali dolaze i značajni ljudi. Kaže se: 'Ko nije bio u Kaštelu barem na jednome balu taj u Austrougarskoj nije bio plave krvi‘“, navodi Ervin Gazdag, hroničar Ečke.

„Tako 1820. ovde dolazi grof Esterhazi i sa sobom dovodi Franca Lista koji ovde muzicira dva dana kao devetogodišnjak. Po završetku revolucije dolazi jedan od najvećih državnika sveta, car Josif II. On je stupio na presto 1849, a već 1852. dolazi da poseti Kaštel. Ovde boravi tri dana, odlazi da lovi na jezerima između Begeja i Tise, i tu vam je postao toponim Carska bara", dodaje Gazdag.

Kaštel su kroz istoriju pratile spletke, intrige, ubistva, dvoboji i ljubavne priče. Jedna takva vezana je za rimokatoličku crkvu koja se nalazi u neposrednoj blizini kaštela, i nekada je pripadala imanju. Sigesmund Lazar svojoj 40 godina mlađoj supuzi Viktoriji na dar 1864. godine podiže crkvu. Zato je mnogi nazivaju 'crkvom ljubavi'.

Kaštel Ečka proglašen je spomenikom kulture 2001. godine. Danas je u privatnom vlasništvu i predstavlja primer uspešno revitalizovanog istorijskog i kluturnog dobra. Rekonstrukcija je rađena pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika Zrenjanina.

„Kaštel je danas moderan ugostiteljski objekat koji poštuje tradicionalne vrednosti sa aristokratskom prošlošću. Od 2007. kada je kompletno renoviran do danas mi smo se trudili da sačuvamo izgled i da ne menjamo mnogo sadržaje koji nisu prilagođeni objektu i njegovoj nameni“, ističe Marija Petrović, direktorka Kaštela Ečka.

Kroz obilazak zdanja stiče se utisak da je kaštel hotel-muzej. Na svakom koraku izloženo je po neko originalno istorijsko blago, portreti vlasnika, artefakti pronađeni u okolini imanja, klavir na kojem je te 1820. svirao Franc List. Nekadašnja balska dvorana, danas restoranska sala za ručavanje, izgledom i dalje podseća na vreme kada su se tu održavale svetkovine. U velikoj meri sačuvan je i autentičan izgled lovačke sobe grofa Hornokurta sa svim trofejima.