Ribarska banja – omiljeno lečilište starih Rimljana i srpskih vladara

Za sumporovite terme Ribarske banje znali su još stari Rimljani, ali je tek pre 190 godina, nakon analiza rađenih na zahtev kneza Miloša u Beču, lekovitost njenih voda i zvanično potvrđena. Time su postavljeni temelji razvoja organizovanog lečilišta, danas Specijalne bolnice za koštano-zglobna oboljenja, i savremenog turističkog centra.

Najverniji posetilac banje na padinama Jastrepca, koju su pohodili svi srpski vladari, bio je kralj Petar Prvi, koji je u njoj od 1904. sve do smrti tražio leka kostobolji.

Uz spomenik u banjskom parku, sobe u Vili „Srbija“ i stotinak niskih stepenica za njega napravljenih, o tome svedoči i spomen tabla.

„Njega je dočekala ovde u Ribarskoj banji vest o Bukureškom miru kojim se završio Drugi balkanski rat i kojem su iscrtane tada nove granice na Balkanu. Bukureškim mirom je Srbija oslobodila staru Srbiju, odnosno Kosovo i Metohiju i Severnu Makedoniju i Rašku oblast, i on je u tu čast ovde potpisao Proklamaciju o prisajedinjenju novih oblasti kraljevini Srbiji“, navodi istoričar Milan Milošević.

Istoriju svedoči i savremeni velnes i spa centar, podignut na temeljima turskog hamama u kojem su uživale i kneginja Milica i kraljica Draga.

Sportski centar „Samar“ najposećeniji je tokom leta kada u banji dnevno boravi i do dve hiljade gostiju.

„Na godišnjem nivou popunjenost naših kapaciteta je preko 80 odsto. Do kraja godine ćemo krenuti sa izgradnjom jednog novog hotela, tačnije stacionara, s obzirom da smo bolnica, koji će imati otprilike oko 80 novih ležajeva sa modernim velnes centrom. I u perspektivi stomatološku službu gde bismo našim gostima, kako iz zemlje tako iz inostranstva, ponudili i dentalni turizam“, ističe dr Dušan Šokorac, direktor Specijalne bolnice Ribarska banja.

Lekovite terme oživele su čitav kraj. Selo Ribare raspolaže sa 800 kategorisanih ležajeva, što nije dovoljno, pa se uveliko gradi, a cena zemljišta je učetvorostručena.