Pogled sa Velikog zida na savremenu Kinu - cilj je postavljen odavno, u konfučijanskom principu harmonije

Objašnjavam da sam na platformu WeChat ušao pre nekoliko godina, iz radoznalosti i zbog toga što, čak i kada ne uspete da je koristite za plaćanje, Evropljanima u Kini to je izuzetno korisna i praktično jedina dostupna društvena mreža.

Simboli iz prošlosti mogu se povezati sa savremenom Kinom. U Kini ne objašnjavaju baš sve u savremenom svetu tradicionalnim poslovicama, ali se u svim delovima društva dobro služe analogijama. To je način razmišljanja i profesora Dženga Čangdžong (Zheng Changzhong) sa šangajskog univerziteta Fudan, koji je i prošle godine rangiran kao četvrti najbolji univerzitet u Kini. Upoznao sam ga u Pekingu, na početku studijskog putovanja novinara našeg regiona u organizaciji Ministarstva informisanja i Svekineske alijanse novinara. Zajedno smo posetili Veliki kineski zid.

Izgradnju zaštitnih bedema najpre su počele razdvojene protokineske države. Gradili su ga gotovo neprestano čitavih dvadeset vekova radi odbrane ujedinjene, carske Kine od upada varvara sa severa, koji su, brojni, hrabri i surovi, pohodima na civilizacije Kine, Rima i Persije vekovima menjali istoriju Azije i Evrope.

Ming i kasnije kineske dinastije zaokružile su Veliki zid kao nacionalni zaštitni bedem. Danas je to dokaz da je naša vrsta jedinstvena po tome što se usuđuje da zamisli čudesne projekte i da ih sinhronizovanim radom i ostvari, menjajući i sebe u tom poduhvatu.

Obilazimo prelaz Đujongguan. Taj deo Velikog zida otvoren je za turiste i najbliži je Pekingu. Sada je na samo sat i po vožnje električnim ili tradicionalnijim automobilom. Nekada je bio opasno blizu svakoj hordi sa mongolskih stepa koja bi uspela da sa severa probije odbranu i na konjima za svega šest sati jahanja stigne do samog Cara Neba, u srcu Zabranjenog grada. Zbog toga je prolaz između dva planinska grebena bio važan za dinastiju Ming i cara Džu Dija (1360-1424), koji je prestonicu prebacio iz Nankinga u Peking.

To je sve poznato, ali politikolog Dženg, na sve ovo dodaje još jedan sloj značenja. Zid je dokaz da je strategija Kine oduvek samo odbrambena. Profesor Dženg je i direktor Centra za izgradnju Partije i studije državnog razvoja i on govori o nacionalnoj odbrani Kine u novoj eri koju je Državni savet Kine objavio još 2019. godine:

„Suočena sa globalnim bezbednosnim izazovima… sa odlukama koje treba doneti na raskrsnici razvoja čovečanstva, Kina čvrsto veruje da su hegemonija i ekspanzija osuđeni na propast i da će sigurnost i napredak biti zajednički".

Naporno je i samo penjanje uz Veliki zid, čak i za turiste željne svega u masovnim turističkim aranžmanima. Stepenice su prilično visoke i za malo višeg Evropljanina, kako li su tek graditelji prosečne kineske visine iznosili kamenje na vrh grebena? Nije lako ni graditeljima iz ovog veka, koji samo obnavljaju zidine, sa mnogo manje materijala.

RTS je pre nekoliko godina prikazao dokumentarni film o obnovi koja još traje duž hiljada kilometara ove veličanstvene tvorevine.

Posle prvog umora i postepenog smirivanja pulsa, penjanje prolazi u mističnoj posvećenosti turista sasvim različitih fizionomija obučenih na sličan način, u garderobu proizvedenu uglavnom u Aziji. Stenje se na različitim jezicima.

Povratak sa devete kule, to još nije sami vrh jednog krila prelaza Đujongguan, niz strme stepenice lakši je od penjanja. Dok se fotografišem sa nekadašnjim i sadašnjim pionirima na dnu bedema, pored puškarnica i topova skoro istopljenih protokom vremena, na pojavnom nivou razumem zbog čega je Mao Cedung rekao da nisi pravi junak dok se ne popneš na Veliki zid.

Za vreme dinastije Ming kontrola kvaliteta se postizala jednostavno. U cigle za podizanje kula na delovima ujedinjenog zida utiskivalo se ime osobe odgovorne za pečenje i ime prvog nadređenog neimara. To je pomoglo da se pronađu materijali za obnovu Velikog zida. Ali za vreme izgradnje, ako nešto pođe naopako znalo se i ko je odgovoran za loš kvalitet opeke i zidanja. Taj kvalitet i poverenje u onoga koji proizvodi robu važni su i za novu fazu savremenog razvoja i celu strukturu kineskog društva. To je analogija koja stoji iznad koncepta "proizvodne snage novog kvaliteta". O tom inovativnom pristupu razvoju, verujemo, slušaćemo još više ovog leta, nakon novih uputstava Komunističke partije Kine.

Drevni Put svile bio je još jedan primer kako komunicira sa spoljnim svetom. Analogija je poslužila za promociju Inicijative Pojas i put, koju je pre jedanaest godina pokrenuo predsednik Si Đinping. Na morskom Putu svile važne su luke za transport tereta. Ningbo Džošang sistem je godinama treća najveća luka na svetu, izuzetno važna za transport robe vodenim putem i prema Evropi.

Saradnja i trgovina, investiranje i izgradnja, deo su strategije i savremene Kine. Na dugi rok, u tome nema pobednika i gubitnika, tu svi mogu da rade zajedno i napreduju. O tome govore i rezultati srpske privrede, sa dve velike kineske investicije, u čelik i u rudnike bakra i zlata, izgrađena putna i železnička infrastruktura, niz manjih investicija i velika očekivanja od Sporazuma o slobodnoj trgovini Kine i Srbije.

Cilj je postavljen odavno, u konfučijanskom principu harmonije. Ovde profesor Dženg konačno počinje da se smeje, na kraju dvadesetominutnog predavanja, koje se završava pred Pekingom.