Dunavom nam ka Crnom moru otiču milioni evra

Nautički turizam je tokom pandemije gotovo zamro, a onda je krenuo brzi oporavak. Protekle godine u Srbiju je Dunavom uplovilo 180.000 turista – 35 odsto više nego 2022. Ove godine trebalo bi da ih bude i više od 200.000 i da u zemlji ostave deset miliona evra. Problem je sada kako zbrinuti sve te turiste i učiniti im boravak u Srbiji što zanimljivijim.

„Korona je uticala na to da se kadrovi u turizmu raspu po drugim industrijama i sada je trenutak kada mi treba da ih vratimo u našu industriju i to sa još većim obimom jer očekujemo rast svake godine, bukvalno sve veće kompanije sa kojima sarađujemo trenutno rade na izgradnji novih brodova“, kaže Ivana Milenković iz Prvog parobrodskog društva.

U Beogradu se nautički turisti zadržavaju dan, a u ostalim podunavskim gradovima u zemlji, svega nekoliko sati. Turistička organizacija Beograda je osmislila program za njihov duži boravak. Već se dopao kineskim turistima.

„Tura je Budimpešta – Beograd – Budimpešta i ostaju dva dana. Cilj je da što duže borave u Beogradu, a istarživanje je pokazalo da im je fantastičan utisak upravo turistička ponuda vinskih tura jer su oduševljeni našim vinima, beogradskim vinima, kao i koncertima duhovne muzike u Hramu Svetog Save“, objašnjava Ljiljana Alajbegović iz Turističke organizacije Beograda.

Zaplovi Srbijom

Reke Srbije imaju veliki turistički potencijal zato je vlada prošle godine, na predlog Agencija za upravljanje lukama, usvojila projekat „Zaplovi Srbijom“.

„U okviru samog projekta razvijaćemo linijski saobraćaj, kanalski turizam i marine. Potpisali smo ugovore za izgradnju marine u Golupcu i Velikom Gradištu i očekujemo u narednom periodu da ove godine počenemo realizaciju projekta čišćenja i bagerovanja marine u Smederevu i Kladovu“, navodi Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama.

U međuvremenu domaćim turistima je na raspolaganju samo jedan brod koji tokom proleća i leta plovi od Beograda do Kladova, pa tako u lepotama Dunava kroz našu zemlju već decenijama više uživaju stranci nego domaći turisti.

Čini se da lokalna vlast pojedinih podunavskih gradova često nije svesna blaga koje im teče ispod prozora. Kako brodovima koji plove pod srpskom zastavom nije dozvoljeno korišćenje međunarodnih pristana, što je praksa svuda u svetu, za njih se grade posebni plutajući objekti za vez. To su očekivali i brodari u Kladovu.

„Obratili smo se Opštinskom veću, Opštinsko veće je prihvatilo naše sugestije kao osnovane, međutim Opština potom donosi program razvoja gde uopšte nije predviđeno da se za brodare omogući postavljanje plutajućih objekata“, naglasio je Vladimir Adžić iz organizacije „Akva star Maksim“.

Da Srbija ima samo Dunav i to bi bilo više nego dovoljno za uspešan turizam. Dok to ne shvatimo, Dunav će lagano teći ka Crnom moru, a sa njim će oticati i milioni evra.