Albanija pod stoletnim maslinjacima - tradicija, turizam i biznis

Ono što svakako privlači pažnju radoznalih turista koji posećuju Albaniju jesu obilasci maslinjaka i tradicionalna proizvodnja maslonovog ulja, pa se i takve jednodnevne ture mogu naći u ponudama ne samo agencija već i na društvenim mrežama.

Pejzažom Albanije dominiraju zasadi masline. Zemlja ima 10 miliona stabala, najstarije ima, kako su ovdašnji stručnjaci utvrdili, 3.000. godina i još rađa. Godišnje se u Albaniji proizvede oko 20.000 tona maslinovog ulja. Procena je da 100.000 porodica širom Albanije uzgaja masline, mahom autohtone sorte: berat, belu tiranu, crne masline.

Neke od njih od uzgoja maslina razvile su sopstveni mali biznis, proizvodeći od plodova maslinovo ulje, od ulja sapune i druge kozmetičke preparate, a od drveta masline razne umetničke i predmete za domaćinstvo.

Među njima je i Silvana Subaši, koja se pored proizvodnje i prodaje maslinovog ulja bavi i nekom vrstom turizma. Naime, ona zainteresovane turističke grupe vodi u jednodevni obilazak svog imanja nadomak Tirane u selo Marikaj, gde gosti imaju prilike da prošetaju po prirodi, vide najstarije albanske sorte maslina, uberu lekovito bilje, degustiraju maslinovo ulje.

Selo je, priča mi Silvana, dobilo ime po monahinji Mariji, koja je nekada živela u obližnjem manastiru. Po obroncima iznad sela, Marija je sakupljala lekovito bilje i od njega spravljala razne meleme. Kombinujući ih sa maslinovim uljem, lečila je i pomagala bolesnima. Danas je od predanja o monahinji ostalo samo ime sela, koje naseljeva mahom muslimansko stanovništvo.

„Do početka devedesetih godina prošlog veka, naša imovina je bila nacionalizovana. Kada nam je zemlja vraćena, predložila sam suprugu da počnemo s proizvodnjom i prodajom maslinovog ulja, što smo i učinili 2005. godine“, kaže Silvana.

Na samo dvadesetak kilometara od Tirane

U selu Marikaj s brda se vidi more, pogled doseže sve do Drača. Mnogo sunčanih dana u godini pogoduje maslinama, koje vole sunce, ali i vodu. Da bi je imale dovoljno tokom najsušnijeg perioda godine, jula i avgusta, u rano proleće im se doteruju obrve.

„Masline imaju obrve?!“, upitala sam iznenađena Silvanu. Nasmejala se i objasnila da se oko stabla u obliku obrve, tj. polukruga, prekopa zemlja kako bi upila što više vode i zadržala je do jeseni.

I tako je sve lepo i nestvarno na obroncima sela Marikaj, na samo dvadesetak kilometara od Tirane. U maslinjaku kao da je vreme stalo, jer ruka civilizacije još do njega nije stigla, pa sve što se u ovom maslinjaku i oko njega radi, radi se ručno i na tradicionalan način.

Masline opstaju u prirodi i u društvu puževa, leptira, zmija, kornjača, puno raznovrsnih mirisa. Sve vrvi od zujanja pčela i cvrkuta ptica, koje prosto kao da žure da sakupe što više blagodati, polena i plodova s livade.

Masline stare više hiljada godina

„Maslina voli društvo, i uvek je u okružena različitim biljem, majčinom dušicom, origanom, matičnjakom, kamilicom. Sposobna je da se sama razmnožava, zato za nju kažu da je simbol besmrtnosti, mira i lepote. Kada se devojke iz našeg sela udaju, obavezno im stavljamo grančicu masline u kosu. U našem maslinjaku ima dve stotine stabala, različitih sorti. Najstarije drvo masline ima 2.000 godina, imamo i stablo staro hiljadu i po godina. Ostala su nešto starija od pola veka. Plodove autohtonih sorti maslina kao što su bela tirana, kokormadi, berata ili frontoja koristimo u ishrani, ili cedimo ekstra devičansko ulje, koje turisti kada dođu kod nas u obilazak mogu da probaju“, priča mi Silvana.

Sve što je priroda ponudila, Silvana je iskoristila. Bilje koje ubere u maslinjaku, suši i prodaje kao začinsko, za spravljanje čajeva, ili s njim oplemenjuje maslinovo ulje. U dvorištu porodične kuće napravili su fabriku za ceđenje maslina i proizvodnju ukrasnih predmeta. Njoj, suprugu i sinu, u poslu pomažu i komšije iz sela koji su kod njih zaposleni.

„Pošto se masline razvrstaju i dobro operu, idu na mlevenje, a onda na presovanje i dobijamo ulje ekstra kvaliteta. Znate, ulje koje je hladno ceđeno ima malo gorčine u sebi i kada ga degustirate, osetite kao da vas blago peče u grlu i na nepcima. Neki gosti nam kažu i da je pomalo ljuto. Zato se ono najviše koristi i kao lek, zatim za salate, kada želite da ga stavite u jelo preporučujemo da se doda na kraju i da se ne obrađuje mnogo termički. Maslinovo ulje se čuva u strogo kontrolisanim uslovima, jer ako se adekvatno ne skladišti, može da izgubi na kvalitetu“, navodi Silvana.

Silvana sve što proizvede prodaje u Tirani, gde u pešačkoj zoni u centru grada ima prodavnicu. Dosta kupaca ima, kaže, među turistima koji dođu iz Srbije.

Prošlogodišnji prinos maslina u Albaniji bio je izuzetan. Ovog meseca je albanska vlada potpisala ugovor s Italijom o izvozu maslina u vrednosti od četiri miliona evra. Inače, masline i maslinovo ulje Albanija izvozi u 82 zemlje sveta, među kojima je i Španija.

Mogu li masline na srpsko tržište, pitala sam zamenika ministra poljoprivrede Albanije Enija Civicija, koji mi je rekao da je inicijativa „Otvoreni Balkan“ umnogome doprinela trgovini sa Srbijom, da su olakšane fitosanitarne i granične procedure i da se razmena i protok robe obavljaju bez problema.

„Pa zašto da ne, ukoliko ima zainteresovanih kompanija ili pojedinaca za uvoz maslina i maslinovog ulja iz Albanije, naši proizvodi bi mogli na srpsko tržište. Do sada nismo imali veliko interesovanje trgovaca“, rekao mi je Civici.

U nadi da će se već ove jeseni sirove masline pojaviti na našim pijacama, podeliću jedan recept za „turšiju od maslina“, tj. stavljanje masline za zimnicu. Ukoliko se uberu dok su zelene, one se malo zgnječe da se otvore, tako uređene stoje u vodi, koja im se menja svakoga dana. Kada voda izvuče svu gorčinu, negde oko desetog dana, masline se usole krupnom morskom ili crnom solju kako je ovde zovu. Tako mogu da stoje dugo i preukusne su. Nemaju nikakve veze s onim koje kupujemo u teglama.

Salata od maslina, koja se smatra za tradiconalno albansku, jeste nešto što moji ukućani i ja mnogo volimo: masline, praziluk, obavezno limun u komadićima, malo soli i maslinovo ulje.