Planeta Zemlja na sistematskom – stanje nije baš najbolje

Izveštaj pod nazivom „Planetarni zdravstveni pregled 2026“ sastavilo je više od 60 naučnika, a u njemu je procenjeno stanje međusobno povezanih prirodnih sistema, odnosno planetarnih granica od kojih zavise stabilnost i otpornost Zemlje. Kada se te granice prekorače, istraživači upozoravaju da se povećava rizik od ozbiljne i nepovratne štete.

Prema izveštaju, već je prekoračeno sedam od devet utvrđenih planetarnih granica, među kojima su klimatske promene, kiseljenje okeana i narušavanje integriteta biosfere. Glavni urednik izveštaja Niklas Kicman procenu tih planetarnih granica uporedio je sa analizom krvi Zemlje – i dobijanjem alarmantnih rezultata.

„Kada biste imali pacijenta čiji nalazi krvi izgledaju ovako, odmah biste ga poslali na intenzivnu negu“, rekao je Kicman, istraživač u Laboratoriji za planetarne granice pri Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja klimatskih promena u Nemačkoj, koji objavljuje izveštaj.

Među konkretnim ekosistemima na koje se izveštaj posebno osvrće jeste Amazonska prašuma, kojoj preti dostizanje razorne tačke preokreta, kao i morsko dno, koje se oštećuje kočarenjem, dok se pojavljuje i nova pretnja u vidu dubokomorskog rudarstva.

Izveštaj se bavi i ekstremnim vremenskim pojavama podstaknutim klimatskim promenama, kao i „večitim hemikalijama“, gubitkom vrsta i drugim problemima. Ipak, autori veruju da još možemo da oporavimo planetu ako reagujemo dovoljno brzo.

„Još imamo priliku da preokrenemo situaciju, ali u narednih nekoliko godina moramo da počnemo da smanjujemo emisije i usporavamo degradaciju prirode. Vreme nam ubrzano ističe“, rekao je Kicman.

Provera zdravlja planete

Laboratorija za planetarne granice svake godine u ovo vreme objavljuje izveštaj o stanju planete, koji se vremenski poklapa sa Nedeljom klimatskih akcija. Izdanje za 2026. godinu ne donosi velike promene u odnosu na prošlu godinu kada je reč o prekoračenim granicama, ali pokazuje da se stanje tih granica i dalje pogoršava.

Godine 2025. nivo kiselosti okeana dostigao je takvu vrednost da je istraživački tim zaključio da je kiseljenje okeana postalo sedma i najnovija planetarna granica koja je prekoračena.

Ostale prekoračene granice odnose se na promene u slatkovodnim sistemima, promene kopnenih sistema, klimatske promene, izmene biogeohemijskih tokova, unošenje novih supstanci i promene integriteta biosfere.

Preostale dve granice – oštećenje stratosferskog ozonskog omotača i povećanje koncentracije atmosferskih aerosola – prema izveštaju i dalje su na bezbednom nivou, barem kada se posmatra globalno.

Istraživači koriste sistem sličan semaforu kako bi procenili rizik povezan sa planetarnim granicama. Zelena označava bezbedan prostor za delovanje; žuta i narandžasta označavaju prekoračenje granice i povećan rizik, pri čemu sistem više nije u okvirima bezbednih vrednosti; dok crvena predstavlja zonu opasnosti, u kojoj postoji verovatan rizik od ozbiljne i nepovratne štete.

Ove kategorije uzimaju u obzir neizvesnost, ali procene složenih prirodnih sistema neizbežno podrazumevaju određeni stepen neizvesnosti.

Prema izveštaju, među prekoračenim granicama, kiseljenje okeana, promene u slatkovodnim sistemima i promene kopnenih sistema nalaze se u kategoriji povećanog rizika. Klimatske promene, izmene biogeohemijskih tokova, unošenje novih supstanci i narušavanje integriteta biosfere nalaze se u zoni opasnosti.

Granice u zoni opasnosti

Jedan od ključnih zaključaka izveštaja jeste da posledice prekoračenja svih planetarnih granica postaju sve uočljivije.

Kicman kaže da istraživači širom sveta beleže porast učestalosti i intenziteta ekstremnih pojava, poput toplotnih talasa. Ukazao je i na posledice kao što su gubitak glečera, toplotni talasi u morima i ozbiljno izbeljivanje korala.

„Zemlja nam ispostavlja račune zbog prekoračenja ovih planetarnih granica“, rekao je Kicman.

Iako je veliki deo izveštaja sumoran, Kicman ističe da još postoji nada. Prema njegovim rečima, pozitivan zamah postoji u prelasku na obnovljive izvore energije, posebno kako troškovi solarne tehnologije opadaju, dok su sve izraženija i društvena svest i međunarodni sporazumi kojima se štite okeani i kopno.

„Još nije dovoljno, nije dovoljno ni približno, ali ne bi trebalo da mislimo da je ovo problem koji je potpuno nerešiv. On se u velikoj meri već rešava, a sada samo moramo da pritisnemo gas i obezbedimo da se rešenja koja imamo primene što je brže moguće“, rekao je Kicman.