Solarni bum u Srbiji donosi novi izazov – gde će završiti dotrajali paneli

U Srbiji je poslednjih godina sve više solarnih panela, ali se već sada postavlja pitanje – šta ćemo sa njima kada za desetak godina stignu do kraja životnog veka? U njima se nalaze srebro, bakar, aluminijum, silicijum – vredne sirovine zbog kojih stari paneli nisu samo otpad. U Srbiji još nema pogona za njihovu reciklažu, a količina dotrajalih i oštećenih panela je sve veća.

Solarni paneli počeli su masovnije da se koriste u domaćinstvima i privredi u Srbiji tokom prethodne decenije. Potražnja je i dalje velika. Tokom 2025. godine, uvezeno je više od 20.000 tona solarnih panela i prateće opreme.

„Prilikom montaže dođe do oštećenja panela, dođe do kvarova, i mi trenutno u Srbiji nemamo potpuno do kraja dovedenu zakonsku regulativu. Šta sa tim panelima? U Evropi, gde su već ti paneli stigli na reciklažu zbog svog životnog veka, to se već naveliko radi, tako da i mi očekujemo brzo usaglašavanje i da taj posao bude mogao da se radi u Srbiji“, kaže elektroinženjer Saša Luković iz čačanske kompanije „Noleko“.

U Srbiji se za sada može obaviti tek mehaničko razdvajanje pojedinih delova panela. Ni većina zemalja u regionu, uključujući i neke članice Evropske unije, nema postrojenja za kompletnu reciklažu.

Da bi takav pogon bio isplativ, potrebne su veće količine otpada, pa se paneli šalju u Austriju, Francusku, Nemačku, gde se u sertifikovanim centrima izdvajaju vredne sirovine.

„Smatramo da bi Srbija mogla da postane regionalni reciklažni centar za solarne panele. Nema budućnosti, ni elektromobilnosti, ni čipova, ako nemate kritične sirovine. Znači nema više otpada – postoje resursi! I moramo da razmišljamo na taj način. Moramo menjati narativ u glavi o industriji i gurati zelene biznise kao deo novog procesa Srbije budućnosti“, navodi Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

„Ako koristite stare panele, držite se ovih proverenih silicijumskih materijala iz poslednjih desetak godina. Što se tiče ovih novih, svakako imaju svoje mesto na tržištu, ali će biti potrebno da se za njih razvije posebna metodologija kako da se eventualno recikliraju. Zaista je dobro pitanje šta će biti za nekih desetak godina. Na osnovu svega ovoga, ne možemo jednoznačno prognozirati. Čini nam se da će oni svakako imati svoje mesto u većini evropskih zemalja, pogotovo južne Evrope“, ističe prof. dr Miroslav Popović sa Univerziteta „Singidunum“.

Osim zaštite prirode, važna je i ekonomska računica. Stručnjaci kažu da je neophodno proceniti sve mane i prednosti različitih izvora: koliko energije daju, kakve su im mogućnosti reciklaže, ali i koliku količinu – i kakvog otpada – će ostaviti nakon isteka životnog veka.