Vrućine nisu opasne samo za ljude: Od vrelog asfalta do nedostatka vode, šta najviše ugrožava životinje

Visoke temperature ne predstavljaju opasnost samo za ljude, već i za životinje. Iako se najčešće govori o zaštiti kućnih ljubimaca, tropski talasi ozbiljno ugrožavaju i domaće životinje, naročito na farmama.

Veterinar Dragan Jestrotić upozorava da je toplotni udar jedno od najtežih stanja u veterinarskoj medicini, zbog čega je prevencija daleko važnija od lečenja.

„Mi u suštini treba da se bavimo prevencijom, jer kada dođe do toplotnog udara, prognoza je vrlo loša i lečenje je veoma teško“, ističe Jestrotić.

Svinje najosetljivije, psi nisu na vrhu liste

Iako većina ljudi prvo pomisli na pse i mačke, postoje životinje koje mnogo teže podnose ekstremne vrućine.

Prema rečima Jestrotića, najugroženije su svinje, jer se veoma teško rashlađuju i zato im je neophodan pristup vodi i blatu. Slede živina, zatim visokoproduktivne mlečne krave, pa ovce i konji, dok se psi nalaze tek iza njih.

„Mi najčešće razmišljamo samo o ljubimcima, a zaboravljamo da visoke temperature ozbiljno pogađaju i farmske životinje“, napominje veterinar.

Kako prepoznati prve znake toplotnog udara

Vlasnici kućnih ljubimaca trebalo bi da nauče da prepoznaju rane simptome, jer brza reakcija može biti presudna.

Među prvim znacima su ubrzano dahtanje, blede ili plavičaste desni, povraćanje, dijareja, ali i poremećaji ponašanja. Životinja može postati dezorijentisana, usporena ili nestabilna, što ukazuje da je došlo do poremećaja termoregulacije.

Jestrotić naglašava da se veterinar mora pozvati već pri prvoj sumnji na toplotni udar, a ne tek kada se stanje pogorša.

Šetnja po vrelom asfaltu može biti kobna

Najveći broj problema kod pasa javlja se nakon šetnje u najtoplijem delu dana. Zato veterinar savetuje da se psi izvode isključivo rano ujutru i uveče, odnosno pre 10 i posle 18 časova.

Poseban rizik predstavljaju beton i asfalt, čija temperatura može biti dvostruko viša od temperature vazduha. Ako je napolju 25 stepeni, asfalt može dostići oko 50 stepeni, a pri 35 stepeni vazduha njegova temperatura može preći i 65 stepeni.

Psi se delom rashlađuju preko jastučića na šapama, a upravo one dolaze u direktan kontakt sa užarenom podlogom.

Posle šetnje ljubimcu treba ponuditi rashlađenu, ali ne ledenu vodu, i ne dozvoliti da je popije naglo. Korisno je i rashladiti šape mlakom ili blago rashlađenom vodom.

„Preterano hladna voda dovodi do sužavanja krvnih sudova i može dodatno da poremeti termoregulaciju“, objašnjava Jestrotić.

Klimatizovan prostor, sveža voda i pravilna ishrana

Životinje koje borave u stanovima i kućama lakše podnose letnje vrućine ako se prostorije rashlađuju i ako uvek imaju dovoljno sveže vode.

U dvorištima je vodu potrebno menjati češće, otprilike na svakih sat do dva, dok je u rashlađenim prostorijama dovoljno na svaka dva do tri sata.

Vrućine utiču i na apetit, pa je manji unos hrane tokom leta sasvim očekivan. To ne mora biti razlog za zabrinutost, ali je važno prilagoditi način ishrane.

Jestrotić savetuje lakše i manje obroke, raspoređene u dva hranjenja, umesto jednog obilnog.

„Kada životinja pojede veliki obrok, veći deo krvi odlazi ka organima za varenje, a manje je ima u perifernim krvnim sudovima, što otežava rashlađivanje organizma“, objašnjava veterinar.

Mačke, dodaje, nešto lakše podnose visoke temperature, jer instinktivno pronalaze prohladnija mesta, ali i njima su neophodni hladovina i stalno dostupna sveža voda ukoliko borave u dvorištu.

Najveći problemi na farmama

Posledice toplotnih talasa često su najvidljivije upravo na velikim farmama. Visokoproduktivne mlečne krave, posebno u periodu laktacije, veoma su osetljive na vrućinu.

Zbog toplotnog stresa smanjuje se unos hrane, što dovodi do negativnog energetskog bilansa i različitih metaboličkih poremećaja. Istovremeno opada proizvodnja mleka, a u težim slučajevima dolazi i do uginuća životinja.

Zato je neophodno obezbediti rashlađivanje objekata, ventilatore, sisteme za orošavanje i, gde god je moguće, prirodnu hladovinu i ispust.

„Jedino ćemo maksimalno obezbediti dobrobit životinje ako je, koliko god je moguće, vratimo prirodi. Ne treba da bude vezana ako ne mora, niti da boravi u zagušljivim prostorijama sa slabom cirkulacijom vazduha“, ističe Jestrotić.

Kao veterinar koji svakodnevno radi na terenu, dodaje da se tokom toplotnih talasa redovno susreće sa slučajevima uginuća krava na velikim farmama.

Voda mora biti dostupna u dovoljnoj količini

Poseban problem predstavljaju sistemi napajanja na farmama. Pojilice koje ispuštaju male količine vode nisu dovoljne tokom letnjih meseci.

Krava prilikom prirodnog napajanja može za veoma kratko vreme da unese i više litara vode, dok joj klasične pojilice to ne omogućavaju.

Zato Jestrotić preporučuje veće pojilice ili rezervoare iz kojih životinje mogu brzo da uzmu dovoljnu količinu vode, a ujedno se obezbeđuje i njena stalna cirkulacija i svežina.

Provetravanje je ključno za živinu

Na farmama živine najvažnije je obezbediti kvalitetnu ventilaciju. Pored visoke temperature, problem predstavlja i amonijak koji se stvara u objektima.

Neophodno je da sistemi za izvlačenje zagađenog vazduha i dovod svežeg vazduha rade bez prekida, a temperatura u objektima ne bi trebalo da prelazi 25 do 30 stepeni.

Za živinu koja se gaji u dvorištima preporuke su slične kao i za kućne ljubimce – stalno dostupna čista voda, hladovina i hranjenje rano ujutru ili kasno uveče, kako bi se izbeglo kretanje tokom najveće dnevne žege.

Ne ledena voda i ne šišanje „do kože“

Ukoliko se pojave simptomi toplotnog udara, životinju treba postepeno rashlađivati rashlađenom, ali ne ledenom vodom, i što pre odvesti kod veterinara.

Jestrotić upozorava i na čestu grešku vlasnika pasa koji tokom leta ošišaju ljubimce gotovo do kože.

„Poddlaka ima važnu ulogu u termoregulaciji. Kada se ukloni u potpunosti, pas može imati još veće probleme sa rashlađivanjem organizma. Nemojte odstranjivati sve što mu je priroda dala kao zaštitu“, poručuje veterinar.

Dodaje da ekstremne vrućine zaista odgovaraju samo malom broju egzotičnih, tropskih vrsta, dok za većinu životinja koje se gaje u Srbiji predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. Zbog toga su blagovremena prevencija, dovoljno vode, hladovina i dobra organizacija nege najbolja zaštita tokom letnjih meseci.