Zašto se baš Evropa tako brzo zagreva

Veliki deo zapadne Evrope trenutno prolazi kroz intenzivan toplotni talas sa neuobičajeno visokim temperaturama, i to od Ujedinjenog Kraljevstva i Irske na severu, preko Nemačke i Francuske u centralnoj Evropi, pa sve do Španije i Italije na jugu.

Ovo neuobičajeno toplo vreme na pragu leta posledica je takozvane „toplotne kupole“ (heat dome). Taj snažan i sporo pokretan sistem visokog vazdušnog pritiska, koji stiže iz severne Afrike, zadržava vruć vazduh iznad Evrope poput poklopca na loncu koji vri.

Prema podacima evropske Službe za klimatske promene Kopernikus, takvi atmosferski sistemi postali su češći tokom poslednjih 25 godina, što dovodi do sve učestalijih i intenzivnijih toplotnih talasa.

„Temperature ovih razmera nekada su bile izuzetak čak i usred leta“, izjavila je Friderike Oto, profesorka klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu. „Ova rekordna vrućina jasno nosi pečat klimatskih promena.“

Evropa se zagreva dvostruko brže

Još je prerano da se precizno utvrdi u kojoj meri je ovaj najnoviji ekstremni toplotni talas pojačan efektom staklene bašte, usled emisije fosilnih goriva.

Međutim, prethodne analize nekoliko toplotnih talasa u Evropi od 2003. godine, koje su sproveli klimatski naučnici iz organizacije World Weather Attribution sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu (čija je suosnivačica Friderike Oto), pokazuju da su takvi ekstremni vremenski uslovi postali „mnogo verovatniji i intenzivniji zbog klimatskih promena koje je izazvao čovek“.

Najnoviji izveštaj o stanju klime u Evropi, objavljen u aprilu, navodi da je najmanje 95 odsto kontinenta tokom 2025. godine zabeležilo temperature iznad godišnjeg proseka. Intenzivni toplotni talasi sa temperaturama iznad 30 stepeni Celzijusa osetili su se čak i severno od Arktičkog kruga, dok je temperatura površine mora bila „najviša ikada zabeležena“.

„Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a posledice su već sada ozbiljne“, rekao je Florijan Papenberger, direktor Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze, jedne od agencija koje stoje iza ovog izveštaja.

Evropa se, zapravo, zagreva dvostruko brže od globalnog proseka. Prosečna temperatura je porasla za 2,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period s kraja 19. veka. Na globalnom nivou zabeležen je prosečan porast od 1,4 stepena.

Zašto postaje ovoliko vruće?

Deo razloga za ubrzano zagrevanje leži u samom geografskom položaju. Evropa je povezana sa Arktikom, jedinim područjem na svetu koje se zagreva još brže. Prema podacima evropske Službe za klimatske promene Kopernikus, prosečni porast temperature oko Severnog pola već je premašio 3,3 stepena Celzijusa. To je delom i zbog toga što tamniji Arktički okean, sa kojeg se otopio led, apsorbuje više sunčeve svetlosti nego sam led koji je reflektuje.

Taj proces, poznat kao albedo-efekat, prisutan je i širom Evrope. Delovi kontinenta koji su nekada bili pod ledom tokom cele godine ili do kasnog leta, poput visokoplaninskih predela Alpa, sada sve češće ostaju bez snežnog pokrivača. Pošto tamnije tlo reflektuje manje sunčevog zračenja nazad u svemir, zagrevanje se dodatno ubrzava.

Promene vetrova menjaju vremenske obrasce

Naučnici takođe povezuju zagrevanje Evrope sa promenama u mlaznoj struji (jet stream), vazdušnoj struji na velikim visinama koja teče sa zapada prema Evropi. Ti vetrovi, koji su nekada bili relativno stabilni, takođe su poremećeni klimatskim promenama, što dovodi do ekstremnijih vremenskih obrazaca koji imaju tendenciju da se duže zadržavaju na istom mestu.

Studija iz 2022. godine, koju je vodila Efi Rusi, tadašnja postdoktorska istraživačica na Institutu za istraživanje uticaja klime u Potsdamu u Nemačkoj, pokazala je da su periodi u kojima se mlazna struja deli na dva kraka postali učestaliji. To rezultira većim brojem toplotnih talasa širom Evrope – naročito na zapadu kontinenta.

„U ovom regionu, koji se poklapa sa izlaznim područjem olujnih sistema koji sa severnog Atlantika dolaze prema Evropi, vremenski sistemi obično potiču sa Atlantika i zato imaju efekat hlađenja“, izjavila je tada Rusi. „Tokom stanja dvostruke mlazne struje, vremenski sistemi se preusmeravaju ka severu, pa nad zapadnom Evropom mogu da se razviju dugotrajni toplotni talasi.“

Paradoks: čistiji vazduh zagreva planetu

Paradoksalno je to što su napori u rešavanju jednog drugog ekološkog problema izgleda doprineli jačem zagrevanju Evrope. Izveštaj o stanju klime u Evropi za 2025. godinu ističe da su stroži propisi o kvalitetu vazduha od 1980-ih smanjili zagađenje, ali su sada odgovorni za više temperature.

Pre uvođenja pravila o čistom vazduhu, sitne reflektujuće čestice sulfata i nitrata iz izduvnih gasova automobila i fabričkih dimnjaka indirektno su pomagale u hlađenju kontinenta tako što su reflektovale sunčevu svetlost, čime su „delimično ublažavale zagrevanje izazvano povećanjem gasova sa efektom staklene bašte“.

Klimatski naučnici, međutim, naglašavaju da to ne znači da svet treba da odustane od napora za smanjenje štetnih emisija.

Potreba da se zagrevanje zadrži na što nižem nivou istaknuta je i u novom izveštaju koji su u četvrtak objavili Svetska meteorološka organizacija UN i britanski Met Office. Studija predviđa prosečne globalne temperature blizu rekordnih vrednosti u narednih pet godina i navodi da je „verovatno“ da će svet pre 2031. godine doživeti novu najtopliju godinu u istoriji merenja.

„Zadatak pred nama je jasan“, rekao je početkom ovog meseca generalni sekretar UN Antonio Gutereš, pozvavši na napore za ograničavanje porasta temperature kako bi se „izgradila sigurnija, pravednija i otpornija budućnost za sve“.

Prošle nedelje, UN su izglasale nastavak podrške „brzom, pravednom i ravnopravnom prelasku sa fosilnih goriva“. U međuvremenu, brzo uvođenje obnovljivih izvora energije od 2000. godine već je udaljilo trendove zagrevanja od najgoreg mogućeg scenarija.