Klimatske promene ne čekaju: nagrađeno 15 zelenih inovacija, cilj od 1,5 stepeni sve dalji

Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se širom sveta, akcijama ozelenjavanja, pošumljavanja i prikupljanja otpada i edukacije, kako bi se ukazalo na značaj zaštite životne sredine.

Ujedinjene nacije ponovo upozoravaju da su klimatske promene jedan od najvećih problema sa kojima se naša planeta suočava.

Sa nama je Žarko Petrović iz programa Ujedinjenih nacija za razvoj, koga pitamo da li se i kako se ispunjavaju ciljevi predviđeni Pariskim sporazumom.

– Jednom rečju, nije dobro, zato što još uvek nemamo jasan put ka ispunjenju cilja Pariskog sporazuma da se promena zagrevanja planete zadrži na 1,5 stepen više od predindustrijskog nivoa.

Trenutno se borimo za sledeći cilj, to je dva stepena, i ukoliko se dalje ne preduzmu dubinske reforme ekonomije i društva, plašim se da nećemo uspeti da postignemo te ciljeve.

Ono što nam ostaje je da se prilagodimo na situaciju kakva jeste sada. Sve su toplija leta, a kada dođe do padavina, one su sve intenzivnije.

Koje su to mere prilagođavanja koje bi trebalo da koristimo?

– Klimatske promene su ili previše ili premalo vode, i mi moramo da sakupimo tu vodu i da je sačuvamo kad je ima previše, za one periode kada je nema dovoljno.

Dakle, moramo da sačuvamo vodu u proleće i u leto, i kada su velike padavine, izgradnjom sistema, izgradnjom rešenja zasnovanih na prirodi, da bi ta voda polako oticala onda kada je suša, da imamo dovoljno i za vodosnabdevanje i za navodnjavanje i za druge potrebe ekonomije, potrebe za vodom.

Šta je ono što svako od nas može da učini da se ublaže klimatske promene?

– Od najmanjih aktivnosti, a to je da zatvorimo slavine dok peremo zube, do zaista podrške svim reformama koje imaju redovno plaćanje računa. Zaista, sve one stvari koje doprinose tome da se bolje prilagođava, da se ne baca otpad, posebno da se ne zagađuje vazduh, voda i zemljište, da se prelazi na održive, obnovljive izvore energije.
To su neke stvari koje svako od nas kao pojedinac može da uradi.

Danas su ovde dodeljena priznanja za najuspešnije zelene inovacije. O kakvim inovacijama je reč?

– Tako je, 15 inovatora iz privatnog, nekoliko iz javnog sektora, iz svih stubova zelene agende. Dakle, iz smanjenja korišćenja fosilnih goriva putem solarnih panela, obnovljivih izvora, putem geotermalnih izvora umesto uglja, umesto nafte i gasa.

Zatim rešenja koja smanjuju korišćenje otpada ili ponovo koriste otpad, pogotovo organski otpad koji je izvor i energenata i istovremeno izvor toplote i možda i đubriva u budućnosti.

Zaista je mnogo dobrih rešenja našeg privatnog sektora, gde smanjuju zagađenje i smanjuju korišćenje resursa. Ali i jako dobra rešenja, moram da priznam, u oblasti zaštite prirode, što je takođe jedan od stubova zelene agende, Nacionalni park Tara, Udruženje građana Jadovnik, Deliblatska peščara, Jezero Kraljevac, gde se aktivnim merama pomažu biljne i životinjske vrste da opstanu u svojim staništima i da istovremeno se sačuva to prirodno bogatstvo koje Srbija ima.

Zelene ideje koje menjaju Srbiju – nagrađene inovacije za čistiju budućnost

Nagrađene su inovacije koje doprinose očuvanju prirode, dekarbonizaciji, smanjenju i reciklaži otpada od plastike i iz poljoprivrede.

„Mi proizvodnjom komposta za šampinjone. Koristimo pileći stajnjak, šerićna slama i prirodni gips“, objašnjava Aleksandar Nestorović iz kompanije „Čempikomp“, Pločica kod Kovina.

„Polimerni otpad ne završava na deponiji nego ga mi vraćamo u proces. Ne koristi se nafta za proizvodnju regranulata nego je mehanička reciklaža“, navodi Dejan Micić iz kompanije „Repol“, Valjevo.

Od 2022. u okviru inicijative EU za Zelenu agendu, UNDP je podržao 90 inovativnih zelenih rešenja i investicija.

Evropska unija podržava tranziciju ka zelenijoj, otpornijoj i konkurentnijoj ekonomiji ulaganjem u zeleno poslovanje i pomaže Srbiji da se uskladi sa standardima Evropske unije“, ističe Andreas fon Bekerat, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Evropska unija je uložila skoro 600 miliona evra u zaštitu životne sredine i klimatske akcije u Srbiji. Među najvećim donatorima su Švedska i Švajcarska.

„Iskustvo Švajcarske pokazuje da zaštita prirode i razvoj ekonomije mogu ići ruku pod ruku. Zaštita prirodnih resursa nije prepreka ekonomskom rastu, naprotiv“, napominje An Lugon-Mulen ambasadorka Švajcarske u Srbiji.

„Švedska posebno ulaže u zaštitu močvarnih područja, koja su značajna za skladištenje ugljenika i ublažavanje klimatskih promena“, naglašava . Šarlota Samelin, ambasadorka Švedske u Srbiji.

Ove godine domaćin obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine je Azerbejdžan. Na ceremoniji u u Bakuu, ministarka Sara Pavkov najavila je da će Srbija biti domaćin sledeće godine u okviru specijalizovane izložbe Ekspo.

„Danas u Bakuu, 2027. godine u Beogradu u okviru Ekspoa, gde ćemo zajedno da predstavimo sve ono što smo uradili i u oblasti zaštite životne sredine“, ističe Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine Srbije.