Uloga mode u cirkularnoj ekonomiji – koliko tekstilnog otpada možemo da „proizvedemo"
U Evropskoj uniji se godišnje proizvede više od 12 miliona tona tekstilnog otpada, a reciklira se manje od četvrtine. Kako bi se smanjio otpad i negativan uticaj na životnu sredinu, Evropska komisija je usvojila nove mere u okviru Uredbe o ekološkom dizajnu kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće, čija primena počinje u julu ove godine za velika preduzeća. Srbija planira primenu evropskih propisa, a preporuke o tome su se čule na radionici u Evropskoj kući.
Brza jeftina moda, u kojoj je sve više sintetičkih materijala, ima ekološku cenu. Procenjuje se da proizvodnja tekstila uzrokuje 20 % globalnog zagađenja vode, uglavnom zbog postupka bojenja i 10 odsto emisije ugljenika. Tekstil ima sve kraći vek trajanja i sve brže postaje otpad. Sintetički materijali se sporo razgrađuju, a ogromna količina mikroplastike završava u prirodi pa i u lancu ishrane.
„Mislim da je najveći problem ta brza moda i impulsivnost koju mi osetimo kada ulazimo u tržni centar ili radnje i pomisao da nam je to potrebno a nije“, kaže Anđelina Jeftić, studentkinja Fakulteta primenjenih umetnosti.
„Imamo razne domaće brendove koji pružaju odeeću od prirodnih materijala i samo tim, iako je cena u početku možda veća, vek trajanja je mnogo duži, tako da je bolje gledati na kvalitet“, rekao je Aleksandar Veljanovski, student Fakulteta primenjenih umetnosti.
Godišnje se u svetu baci više od 100 miliona tona odeće. Oko 80% završi na deponijama ili u spalionicima.
„Kako smo došli do toga da nešto što je nekada bilo blago, garderoba koja se šila, za koju se štedelo, koja se pravila, koja je bila jedan ponos, zanat i ručni rad, je postala đubre. Dokle god mi ne promenimo način pristupa kupovini, način razmišljanja kako kupujemo, taj problem se neće rešiti“, poručuje Magdalena Klašnja, dizajnerka.
Dok je u EU već regulisano odvojeno sakupljanje tekstilnog otpada, u Srbiji će, kako je predviđeno Programom upravljanja otpadom, za to da se sačeka još tri godine. Dok to ne zaživi i svaki pojedinac može da doprinese smanjenju tekstilnog otpada.
„Modna industrija Srbije nije modna industrija Evrope, koja ima i zakonske regulative i ozbiljne novce podrške svojoj industriji. Mi se trudimo da na način, u spoju sa obrazovnim institucijama, sa našim profesorima, sa našim studentima, pokušamo da ponovo upotrebimo materijale koje smo ranije koristili, pokušavamo da smanjimo otpad na načine kroz ekološki pristup pranju, na načine digitalizacije savremene opreme. Moda u cirkularnoj ekonomiji mora biti fokusirana na kvalitet. Na kvalitet materijala, na održivost i na dugotrajnost“, izjavila je Slađana Milović, direktorka Klastera modne i odevne industrije Srbije.
U komunalnom otpadu u Srbiji završi više od 80 hiljada tona tekstilnog otpada a reciklira se svega 60 tona.
Коментари