Od baterija do brze mode – ljudska glad za resursima dovela prašume i džungle do tačke pucanja

Rastuća eksploatacija resursa u prašumama gura Amazoniju i slične vitalne ekosisteme ka tački bez povratka. Nove potrebe za kritičnim mineralima neophodnim za zelenu tranziciju, biogorivima i pulpom – koje se koriste u brzoj modi, prerađenoj hrani i ambalaži – dodatno pogoršavaju postojeće pritiske stočarstva, monokultura, nafte i seče šuma, pokazuje analiza koju je sprovela holandska istraživačka organizacija Profundo.

Autori izveštaja upozoravaju da pretnje ne treba posmatrati izolovano, već kao združeni napad na pluća naše planete.

„Ovo stvara pritisak koji prašume ne mogu da izdrže", rekla je Ingrid Turgen iz norveške fondacije "Rainforest Foundation Norway", koja je finansirala studiju.

„Naša glavna poruka je da ovaj zbir pritisaka, jedan na drugi, pogađa sva tri velika prašumska basena (Amazoniju, Kongo i jugoistočnu Aziju) i ako vlade ne preduzmu nešto, mesta poput Amazonije suočavaju se sa prilično sumornim scenarijem“, navode iz fondacije.

Skriveni uticaj rudarstva i „zelene“ tranzicije

Rudarstvo, posebno, ima daleko veći ekološki otisak nego što se ranije mislilo, pre svega zbog sekundarnih uticaja kao što su zagađenje vode i izgradnja puteva, naselja i druge infrastrukture. Procenjuje se da je između deset i jedne trećine svetskih šuma već pogođeno ovom industrijom, a očekuje se da će taj udeo rasti.

Rudnici zlata sa otvorenim kopom već pokrivaju 1,9 miliona hektara amazonskog bioma, a ovaj trend će se verovatno nastaviti zbog potražnje za nakitom (koji čini 43 odsto upotrebe zlata), tehnologijom (sedam odsto) i zlatnim polugama koje drže investitori i centralne banke.

Izveštaj pronalazi jasnu vezu između cene zlata i krčenja šuma povezanog sa rudarenjem u brazilskoj Amazoniji, predviđajući dodatnih 375 kvadratnih kilometara uništene šume do 2028. godine.

Dodatni pritisak dolazi od rudarenja kritičnih minerala poput litijuma, nikla i kobalta, koji su ključni za proizvodnju baterija i drugih tehnologija neophodnih za prelazak na čistiju energiju. Studija procenjuje da će kumulativno krčenje šuma povezano sa globalnom flotom električnih vozila do 2050. godine iznositi između 1.500 i 4.700 kvadratnih kilometara.

Uprkos tome što ovo predstavlja tek oko jedan odsto ukupne očekivane deforestacije u tom periodu, sekundarni efekti su ogromni. Ekološki uticaj jednog rudnika može se proširiti u radijusu od 50 kilometara zbog kontaminacije vode i zemljišta. Rudnici takođe nesrazmerno pogađaju teritorije autohtonih naroda i druge relativno očuvane šumske oblasti.

„Kumulativni uticaji rudarstva na šumska područja verovatno su godinama bili značajno potcenjeni“, istakla je Vera Mo iz fondacije.

Stari neprijatelji ne posustaju

Uprkos novim pretnjama, stočarstvo, poljoprivreda i eksploatacija fosilnih goriva ostaju ubedljivo najveći pokretači deforestacije. Iako podaci za 2025. godinu ukazuju na uspeh administracije predsednika Luiza Inasija Lule da Silve u smanjenju krčenja šuma u Brazilu, dugoročne prognoze ostaju zabrinjavajuće.

Izveštaj predviđa da će povećanje proizvodnje govedine od 10,2 odsto, koje planira brazilska vlada, izazvati uništavanje najmanje 57.000 kvadratnih kilometara šume do 2034. godine. Ova cifra bi mogla biti znatno veća ukoliko se nastavi trenutni trend premeštanja rančeva dublje u Amazoniju.

Nafta, gas i ugalj takođe igraju sve veću ulogu u uništavanju prašuma, kako direktno kroz bušenje, tako i indirektno kroz globalno zagrevanje. Amazonija je jedna od najbrže rastućih granica za eksploataciju fosilnih goriva, sa istraživanjima i vađenjem u Brazilu, Surinamu, Ekvadoru, Kolumbiji i Peruu. Prošle godine, Demokratska Republika Kongo odobrila je istraživanje 52 nova naftna bloka koja pokrivaju 1,24 miliona kvadratnih kilometara u tresetištima Kuve Sentrale, najvećem svetskom kopnenom skladištu ugljenika.

Paradoks (ne)održivih alternativa

Ironično, neki od novih pritisaka dolaze iz sektora koji sebe predstavljaju kao „zelene“ alternative. Sektor biogoriva, koji se promoviše kao održiva zamena za naftu i gas u avijaciji i brodarstvu, može dovesti do masovnog krčenja šuma radi uzgoja soje, palmi i proizvodnje etanola.

Izveštaj procenjuje da će biti potrebno 52 miliona hektara dodatnog obradivog zemljišta kako bi se zadovoljila projektovana globalna potražnja za biogorivom do 2030. godine. Samo za useve soje namenjene biogorivu, predviđa se da će do 2035. biti uništeno između 31.600 i 35.000 kvadratnih kilometara amazonske vegetacije.

Slično tome, drugi proizvodi koji se u dalekim gradovima reklamiraju kao „ekološki“ mogu pogoršati zdravlje tropskih prašuma. Popularnost polusintetičkog vlakna viskoze u brzoj modi povećava pritisak na šume Indonezije, jer je jedan od njegovih osnovnih sastojaka drvena pulpa. Papirne kese, često hvaljene kao ekološka alternativa plastici, ne potiču uvek iz održivih izvora, kao ni ambalaža koja se masovno koristi u rastućem sektoru e-trgovine.

Autori izveštaja navode moguća rešenja, uključujući poboljšanu transparentnost u lancima snabdevanja i strože sprovođenje propisa, poput regulative Evropske unije o zabrani uvoza proizvoda povezanih sa krčenjem šuma. Reciklaža bi takođe mogla pomoći u smanjenju potrebe za otvaranjem novih rudnika. Ipak, ključni cilj mora biti smanjenje potražnje u potrošačkim zemljama.

„Smanjenje upotrebe resursa se ne može izbeći. Nema sumnje da je reciklaža neophodna, ali ona neće biti dovoljna. Ukupna upotreba resursa je jednostavno prevelika. Čak i u sektorima gde se nadamo tranziciji, poput energetike, uticaj na šume je zabrinjavajuće visok“, rekla je vodeća autorka izveštaja, Barbara Kuper.