Nevidljiva sila koja čini hranu manje kvalitetnom – da li nas čeka epidemija „skrivene gladi“

Nevidljivi krivac za pojavu ovakvih štetnih pojava je zagađenje ugljen-dioksidom. Rastuće koncentracije ugljenika u atmosferi, uglavnom prouzrokovane sagorevanjem fosilnih goriva, proizvele su snažne promene u načinu rasta biljaka, od povećanja sadržaja šećera do smanjenja esencijalnih hranljivih materija poput cinka.

Šta znači pojam epidemija „skrivene gladi“?

Stručnjaci navode da ih brine da će degradacija zaliha hrane na Zemlji imati za posledicu nastanak epidemije skrivene gladi, u kojoj čak ni ljudi koji unose dovoljno kalorija neće dobijati hranljive materije potrebne za razvoj organizma.

„Ishrana koju danas jedemo ima manju nutritivnu gustinu od one koju su jeli naši bake i deke, čak i ako jedemo potpuno istu hranu“, rekla je profesorka Kristi Ebi, profesorka u Centru za zdravlje i globalnu životnu sredinu Univerziteta u Vašingtonu.

Ljudi u bogatim zemljama sa razvijenim zdravstvenim sistemima imaće više mogućnosti da se nose sa ovim promenama, navode stručnjaci. Ali za najsiromašnije i najranjivije, posledice bi mogle biti razorne.

U razgovoru za Vašington post, profesorka Ebi se osvrnula na holandsku studiju objavljenu u časopisu Global Change Biology. Tim istraživača ispitivao je nivoe hranljivih materija u 43 useva – od pirinča i soje do pšenice.

Analiza je pokazala da su hranljive materije poput proteina, gvožđa i cinka bile u proseku za 3,2 odsto niže u svim testiranim biljkama u poređenju sa podacima iz kasnih 1980-ih. Kada su istražili uzroke, utvrdili su da su za to odgovorni povišeni nivoi ugljen-dioksida u atmosferi.

Zaključak studije iz 2018. godine jeste da bi do sredine veka ovaj fenomen mogao da dovede više od milijardu dodatnih žena i dece u rizik od anemije usled nedostatka gvožđa, stanja koje može izazvati komplikacije u trudnoći, probleme u razvoju, pa čak i smrt. Oko dve milijarde ljudi širom sveta, koji već pate od nekog oblika nedostatka hranljivih materija, mogli bi da se suoče sa dodatnim pogoršanjem zdravlja.

Više šećera, manje minerala

Glavna autorka studije, Stere ter Har, upozorava da je milijarda ljudi već na ivici neuhranjenosti i da bi čak i nekoliko procenata manje hranljive hrane moglo da gurne milione u zdravstvenu krizu. Ona ističe da četvrtina svetske populacije već ima anemiju.

Iako može delovati kontraintuitivno da viši nivoi CO2, koji biljke pretvaraju u šećere, dovode do niže hranljivosti biljaka, za to postoji objašnjenje.

Nutritivna vrednost biljaka potiče od minerala koji se apsorbuju iz zemljišta. Problem je u tome što povišeni nivoi CO2 podstiču brži rast biljaka, što dovodi do „razblaživanja“ minerala u njima.

Više CO2 takođe znači da biljke ređe otvaraju svoje mikroskopske pore (stome), pa gube manje vode. Zbog toga im je potrebno manje vode iz zemljišta, a samim tim unose i manje minerala. Za biljke to znači veću efikasnost u korišćenju resursa, ali iz ljudske perspektive to ima visoku cenu.

Tokom proteklih nekoliko godina, Ter Har i njene kolege radile su na formiranju baze podataka svih postojećih istraživanja o promenama hranljivih materija povezanim sa porastom ugljen-dioksida. Analizirale su stotine studija, od laboratorijskih eksperimenata do globalnih analiza useva.

Tim je koristio prikupljene podatke da izračuna nutritivnu vrednost svake kulture pri različitim nivoima CO2 i da predvidi buduće promene.

U proseku, utvrđeno je da su hranljive materije smanjene za oko 3,2 odsto u svim biljkama od kraja 1980-ih, kada je koncentracija ugljen-dioksida iznosila oko 350 delova na milion.

Istraživači i dalje pokušavaju da utvrde tačne uzroke ovih promena

Jedna od glavnih teorija povezana je sa tim što povećan ugljen-dioksid omogućava biljkama da proizvode više ugljenih hidrata, poput celuloze i skroba.

Oni koji se protive smanjenju emisija često ističu ovaj efekat, nazivajući ugljen-dioksid „hranom za biljke“. Međutim, bez odgovarajućeg povećanja unosa minerala, biljke ne mogu da proizvode više proteina i drugih hranljivih jedinjenja.

Rezultat je da usevi mogu rasti brže i davati veće prinose, ali svaki zalogaj sadrži više šećera i manje hranljivih materija nego ranije.

Ovaj „efekat razblaživanja“ verovatno nije jedini faktor, smatra Luis Ziska, biolog sa Univerziteta Kolumbija.

Klimatske promene takođe utiču na kretanje minerala u zemljištu, kao i na aktivnost mikroba, što dodatno umanjuje dostupnost hranljivih materija biljkama.

Rastuća pretnja po ljudsko zdravlje

Više od polovine žena u reproduktivnom dobu u Nigeriji ima nizak nivo gvožđa. Međutim, mnoge to saznaju tek prilikom porođaja.

Problem postaje očigledan kada dođe do gubitka krvi, što kod anemičnih žena može dovesti do nedostatka kiseonika u organima i ozbiljnih komplikacija.

Teško je precizno proceniti koliki će uticaj emisije ugljenika imati na ove pojave, jer ne postoje potpuno tačni globalni podaci. Prema nekim procenama, više od polovine svetske populacije ne unosi dovoljno vitamina i minerala, dok druge procene taj broj stavljaju na oko 30 odsto.

U svakom slučaju, posledice su ozbiljne i mogu biti podjednako opasne kao i sam nedostatak hrane.