Šume nestaju globalno, Srbija iznad proseka – ali problemi ostaju

Svake godine zbog seče u svetu nestane više od 10 miliona hektara šuma, što je površina od oko 14 miliona fudbalskih terena. Uz to, insekti oštete oko 35 miliona hektara šume i dok svet obeležava Svetski dan šuma i Srbija se suočava sa izazovima. Ipak, kako navodi profesor dr Branko Stajić, što se tiče šuma, Evropljani za sada „zadovoljavajuće dišu“.

„Izneti podaci su uglavnom na svetskom nivou, vrlo su problematični globalno i pre svega se odnose na krčenje prašuma na području Južne Amerike, delova površine Afrike i tako dalje“, napominje profesor.

Ovog ogromnog i neplanskog krčenja šuma na području Evrope, znači i Srbije, već više decenija, možda i vekova nema, dodaje gost Jutarnjeg programa.

„Sa tog aspekta kod nas ima ilegalnih aktivnosti, nedozvoljenih seča, neplanskih, ali su one rezultat, kao i u svakoj drugoj oblasti, nekih kriminalnih aktivnosti, za šta su nadležne neke druge institucije“, napominje profesor.

Stanje šuma zadovoljavajuće, ali uvek može bolje

Generalno stanje šuma u Srbiji je zadovoljavajuće, mada uvek može biti i bolje. Jedan od naših najvećih problema gledano sa stručne strane, je zarastanje površina neobrađenog zemljišta i napuštenih površina šumama koje su manje kvalitetne i nisu u stanju da ispune sve ekosistemske funkcije koje šume mogu da imaju.

„Na primer nemaju dovoljno prirasta jer što svako stablo ima veći prirast, ono više apsorbuje ugljen-dioksida, više lageruje ugljenika, ispušta kiseonik i na taj način doprinosi ublažavanju negativnih štetnih efekata klimatskih promena koje su sasvim sigurno globalne“, objašnjava prof. Stajić.

U prvom naconalnom popisu šuma od 2004. do 2007. godine, konstatovano je, zajedno sa nekih pet odsto šikara i šibljaka, da imamo oko 33, 34, 35 procenata šuma. Od tog perioda do danas pošumljenost, odnosno površina pod šumama, uvećana je za oko pet odsto.

„Tako da je danas ta površina blizu 40 odsto i to je vrlo zadovoljavajuće. Iznad smo proseka u svetu, a delom i u Evropi.“

Profesor napominje i kada bismo pošumili sve površine koje su nam na raspolaganje, taj procenat se ne bi povećavao, zato što imamo područja izuzetno velike šumovitosti, kao na primer Istočna Srbija, područje Žagubice i tako dalje, gde je 70 odsto površina pod šumom. S druge strane, Vojvodina kao izuzetno kvalitetno, plodno zemljište, žitnica Srbije, na toj površini i na takvom kvalitetu zemljišta šume ne daju ono što bi mogle da daju poljoprivredne i druge kulture koje se tu gaje.

„Vojvodina ima oko šest odsto pošumljenosti, tako da dobijamo prosek koji je i pored toga zadovoljavajući, a nemamo mnogo ni mogućnosti da značajno povećamo procenat šumovitosti u Srbiji“, navodi profesor.

Koje šume su najkvalitetnije

Šume imaju bezbroj funkcija, a jedna od najznačajnijih je apsorpcija ugljen-dioksida i lagerovanje ugljenika, kao jednog važnog elementa koji utiče na klimatske promene i ispuštanje kiseonika u vazduh, što doprinosi kvalitetu vazduha i zdravlju ljudi i generalno održivom razvoju naše zemlje.

U našim šumama su najrasprostanjenije bukva i hrast koje nastaju na specifičan način i spadaju u kategoriju degradiranih šuma i ne mogu da ispune veliki deo ekosistemskih funkcija, objašnjava prof. Stajić. Takvih šuma nažalost kod nas ima preko 65 odsto i ceo šumarski sektor očekuju ozbiljni problemi da bi se takve šume prevele u šume nastale iz semena koje su kvalitetne i ispunjavaju gotovo sve ekosistemske funkcije.

Ipak, poslednjih decenija uočeno je povećano interesovanje i svest kako u poslovnom svetu, tako i među građanima i ekološkim udruženjima za potrebom i značajem pošumljavanja.

„Jedan negativan problem vezan za to jeste što pošumljavanje nije samo pobijanje sadnica u zemlju. Za to su potrebna određena stručna znanja. Gde se to radi, na kojim mestima, na kojim nadmorskim visinama, koje vrste drveća se koristi. I jako bi bilo dobro da svi koji organizuju i žele to da učine sa značajnijim brojem sadnica, da kontaktiraju ljude koji se time bave. Neke predstavnike javnih preduzeća, Šumarskog fakulteta, studente Šumarskog fakulteta i tako dalje“, preporučuje profesor.

U principu nije važno koliko sadnica posadimo, već koliko njih preživi prvu godinu rasta i nastave da rastu, a za to su, s obzirom na klimatske promene, potrebne specijalne sadnice sa posebnim kontejnerima kako bi mogle da upijaju vodu, pogotovo tamo gde su uslovi lošiji, ističe prof. dr Branko Stajić na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.