Ni kengur, ni valabi – nasmejani australijski torbari

Druželjubive i radoznale kvoke su biljojedi i zaštićena su vrsta na australijskom kontinentu. Naseljavaju ostrvo Rotnest, smešteno nedaleko od Perta, na koje se stiže kratkom vožnjom trajektom koji polazi iz zapadnoaustralijske luke Frimantl. One su autohtona vrsta australijskog kontinenta, nazivaju ih još i kratkorepi valabi, sisari koji pripadaju porodici kengura ( Macropodidae).

Fizičke karakteristike kvoka

Teške su između 2 i 2,5 kilograma, dužina tela je između 40 i 54 centimetra, a rep im je dug oko 30 centimetara.Zdepaste su građe, imaju dobro razvijene zadnje noge, zaobljene uši i kratku, široku glavu. Iako na izgled podsećaju na male kengure, kvoke mogu da se penju na niska stabla i žbunje visine do oko 1,5 metra.Prosečan životni vek im je oko 10 godina.

Kako su kvoke dobile pogrešno ime

Ostrvo Rotnes dobilo je ime po holandskom istraživaču Vilijamu Devlemingu, koji je ovo ostrvo još 1696. godine nazvao „Rot Nest“ („pacovsko gnezdo“). Tada se mislilo da kvoke, koje su naseljavale ostrvo i koje su makropode, nešto između (porodica kengura i valabija), na prelepom ostrvu sličnom Mediteranu, ustrvari predstavljaju „džinovske „pacove.

Danas na ostrvu Rotnest živi oko 10 hiljada životinjske populacije kvoka.Mali broj populacije opstaje na području jugozapadnih šuma, nedaleko od Nortklifa.

Populacija kvoka je zaštićena vrsta, a istraživači navode da je ova životinjica jako osetljiva i ranjiva zbog predatora koji ih napadaju (mačke i lisice). Deo populacije kvoka uništen je tokom velikih australijskih požara, a ugrožene su i zbog gubitka staništa.

Kvoke su biljojedi koje se hrane raznim travama i žbunastim biljem.Kada je hrana oskudna, mogu da koriste rezerve skladištene masti koja se nalazi u njihovom repu. Piju vrlo malo vode, jer ostrvo na kome žive nema izvora vode. Mogu da izdrže bez vode i do 30 dana.

Fizionomiju ovih nasmejanih životinja oblikovala je evolucija. Veoma su radoznale i druželjubive, pa se ljudi i fotografišu sa njima. Preporuka australijskih rendžera je da kvoke ne treba hraniti, jer im hrana koju konzumiraju ljudi ne prija i loša je za njihovo zdravlje. Takođe je preporuka da sa njima treba puno stpljenja, pa je važno ne juriti ih, već strpljivo čekati da kvoke same priđu vama.

Kvoke su aktivne tokom noćnih sati i prilično su snalažljive u prirodi. Dan provode skrivene u žbunastoj biljci sa bodljama Akantokarpus prejsij (Acanthocarpus preissii), koja im je odlična zaštita. I pored nasmejanog lica, preporuka je oprezno ponašanje, jer su one ipak divlje životinje.

Organizacija za zaštitu prirode "Nature Conservancy Australia", pored drugih organizacija, brine o ovoj nasmejanoj zaštićenoj vrsti.