U Geteovoj kolekciji ćilibara otkriven mrav star 40 miliona godina

Muzejske kolekcije smatraju se naučnim resursima, a tim istraživača nedavno je korišćenjem modernih analitičkih tehnika u interdisciplinarnoj studiji, ispitao zapostavljenu kolekciju ćilibara Johana Volfganga fon Getea, pionira umetnosti i prirodnih nauka.

Koristeći sinhrotronsku mikro-kompjutersku tomografiju, naučnici su identifikovali fosilnog mrava iz baltičkog ćilibara ( iz perioda eocena) u Geteovim kolekcijama. Detaljno su analizirali uzorak pomoću sinhrotrona Istraživačkog centra za fiziku čestica u Hamburgu (DESY), a zatim ga rekonstruisali u tri-de kao model za identifikaciju i upoređivanje fosila koji pripadaju toj izumrloj vrsti.

Geteova kolekcija ćilibara sadrži 40 primeraka izbaltičkog regiona, a istraživači su otkrili da dva sadrže ostatke životinjskih fosila koje nije lako prepoznati golim okom.

Tim iz Jene je skenirao komade ćilibara na DESY sinhrotronu u Hamburgu, koristeći sinhrotronsku svetlosnu mikrokompjutersku tomografiju. Kako se navodi, trodimenzionalne slike otkrile su prisustvo gljivične mušice, crne mušice i mrava.

„Mrav pripada izumrloj vrsti koja je veoma česta u ćilibaru, a tim istraživača, zahvaljujući odličnom stanju očuvanosti i opsežnim analizama, mogao je da opiše fosil detaljnije i stekne nove uvide u vrstu“, rekao je Bernhard Bok sa Univerziteta u Jeni.

Geteova naučna praksa bila je duboko isprepletena sa njegovim ličnim kolekcijama, koje se sada nalaze u Geteovom nacionalnom muzeju u Vajmaru. Za razliku od mnogih istorijskih kolekcija, njegovi geološki i mineraloški primerci, koji obuhvataju preko 18.000 predmeta, sačuvani su skoro u potpunosti na originalnoj lokaciji.

Mnogi od predmeta nalaze se u istim kutijama i ormarićima koje je Gete koristio, sa njegovim originalnim rukopisima na etiketama etikete. Ovim načinom istraživanja pruža se jedinstvena prilika da se prouči Geteova naučna perspektiva kroz materijalni zapis.