Kako na Svalbardu polarni medvedi reaguju na topljenje glečera

Polarni medvedi na Svalbardu su ostali u dobroj fizičkoj kondiciji uprkos brzom gubitku svog staništa – morskog leda usled klimatskih promena, otkrila je studija. Naučnici koji stoje iza studije rekli su da su očekivali da polarni medvedi na norveškim arktičkim ostrvima postanu „mršaviji“ jer globalno zagrevanje smanjuje mogućnost lova na foke na morskom ledu.

Ipak, kako se navodi u rezultatima koje su opisali kao „iznenađenje“, polarni medvedi su – nakon početnog pada od 1995. godine – od oko 2000. godine zabeležili povećanje telesne mase – i kod mužjaka i kod ženki, uprkos brzom gubitku morskog leda tokom tog perioda.

Nalazi se razlikuju od studija drugih populacija polarnih medveda, koje pokazuju da gubitak arktičkog morskog leda utiče na njihovo stanje.

Istraživači su rekli da bi promenjeno fizičko stanje medveda, uprkos tome što moraju da provode više vremena na kopnu, jer Svalbard ostaje sve više bez leda, moglo biti posledica ciljanja drugih izvora plena, uključujući irvase, leševe morževa i foke, čiji se broj povećao.

Ali, upozorili su da je i dalje verovatno da će se telesno stanje polarnih medveda pogoršati u budućnosti kako se gubitak morskog leda nastavlja.

Barencovo more oko Svalbarda, dom jedne od 20 populacija polarnih medveda širom Arktika, doživljava porast temperature i do dva stepena Celzijusa po deceniji, i gubi površinu staništa morskog leda više nego dvostruko brže od bilo kog drugog područja gde žive medvedi.

Za novu studiju, istraživači su koristili podatke prikupljene iz 1.188 zapisa o 770 odraslih polarnih medveda, koji su bili pod sedativom i kojima su merenja tela obavljena između 1992. i 2019. godine, kako bi uporedili promene u „indeksu sastava tela“, koji ukazuje na rezerve masti i stanje tela.

Otkrili su da, iako se broj dana bez leda svake godine u regionu povećao za oko 100 tokom tog perioda, prosečan indeks sastava tela se povećao nakon 2000. godine.

Jedan od vodećih autora, Jon Ars, iz Norveškog polarnog instituta (NPI), rekao je: „Povećanje telesnog stanja tokom perioda značajnog gubitka morskog leda bilo je iznenađenje. Da su mi 2003. godine, kada sam počeo da radim u NPI rekli da će medvedi na Svalbardu imati pristup morskom ledu u proseku dva meseca manje od 2000. do 2019. godine, i da su me pitali šta bih predvideo, rekao bih da će medvedi verovatno biti mršaviji, i da ćemo možda zabeležiti početak opadanja populacije. A vidimo suprotno, medvedi su sada u boljem stanju, iako su primorani da budu na kopnu mnogo više vremena, bez mogućnosti da love foke".

Dodao je da, iako postoje neki dokazi da gubitak morskog leda može imati uticaj na reprodukciju, „generalno majke nastavljaju da bez problema odgajaju mladunce, tako da ne postoji alarmantan trend, a čini se da se procenat mladunaca koji prežive do godinu dana nije smanjio“.

„Najverovatnije objašnjenje zašto se i dalje dobro snalaze jeste to što su u stanju da nadoknade kraći period na ledu korišćenjem resursa na kopnu", dodao je Ars.

Rekao je da su medvedi lovili više irvasa, čija se populacija značajno povećala, kao i da su jeli leševe morževa, čiji se broj takođe oporavio i povećao u poslednjih nekoliko decenija. Objasnio je da su takođe lovili foke u Zapadnom Svalbardu, još jednu populaciju koja je takođe porasla, i da su leti konzumirali mnogo jaja i nekoliko ptica.

Dodao je da polarni medvedi već utiču na druge divlje životinje, posebno na kolonije ptica, i da će postati važniji deo ekosistema na Svalbardu nego što su to bili ranije kada su provodili više vremena na morskom ledu.

„Verovatno je da će stanje organizma polarnih medveda na Svalbardu pogoršati, jer će se gubitak morskog leda nastaviti. Ono što je neizvesno jeste kada će se to dogoditi", kaže Ali.

Koautor Izveštaja Endru Deročer sa Univerziteta u Alberti rekao je da je Studija istakla koliko se populacije polarnih medveda mogu razlikovati jedna od druge.

„Medvedi u ovom regionu (Svalbard) izgleda da doživljavaju klimatske uticaje vrlo blago, jer love u područjima sa raznovrsnim i novim vrstama plena, što pomaže da se objasni zašto je telesno stanje odraslih jedinki do sada ostalo stabilno uprkos brzom gubitku morskog leda". Ali je upozorio da je „otpornost privremena“.

Komentarišući Studiju, Džon Vajtman, glavni naučni istraživač u organizaciji "Polar Bears International", rekao je: „Polarnim medvedima je potreban morski led koji nestaje zbog klimatskih promena – ova nova studija pomaže da se ilustruju značajne razlike u načinu na koji je gubitak leda do sada uticao na medvede u različitim područjima".

Studija je objavljena u časopisu Sajentifik Reports.