Zašto nam je teško da se odreknemo plastičnih kesa i kada ćemo ih potpuno proterati

Plastika je materijal koji se danas najviše upotrebljava u svetu. Zbog plastike smo postali potrošačko društvo, jer je plastika sve proizvode učinila veoma jeftinim i podigla standard.

„Čak 70 odsto tekstila, tekstilnih vlakana čini plastike, dok je svega 20 odsto prirodnih. Od svega što sačinjava obuću 60 odsto je plastika, 40 odsto su ostali materijali. U automobilima između 15 i 20 odsto po težini je plastika, ali i 50 odsto po zapremini“, naglašava Viktor Polipak, predsednik grupacije proizvođača kesa Privredne komore Srbije i dodaje da je čoveku je plastika na neki način olakšala život, ali nam je dala i veliku količinu otpada protiv koga moramo da se borimo.

Međutim, izgleda da nismo spremni da se odreknemo komfora koji nam je donela plastična kesa.

Ni Pravilnik o upotrebi biorazgradivih kesa, ni zakonske i alternativne mere, pa ni apeli za brigu o našem okruženju i očuvanju prirode nisu postigli skoro ništa.

Tek se plaćanje pokazalo kao efektivno rešenje – upotreba plastičnih kesa u našoj zemlji smanjena je za oko 70 odsto.

Koliko smo daleko od ideje da plastične kese nestanu u potpunosti?

Na plastične kese, folije i slične proizvode, otpada oko 10-11 odsto svetske proizvodnje, a kese za primarno pakovanje hrane, streč folije i slično čine oko dva odsto svetske proizvodnje plastike.

U Srbiji, sa između šest i osam hiljada tona, koliko se kesa godišnje potroši, čine 0,3 odsto ukupne količine otpada koja se generiše kod nas, što je oko 2,5 miliona tona godišnje.

Nakon uvođenja naplate kesa u prodavnicama, negde 2017. ili 2018. godine, količina upotrebljenih kesa smanjena je za nekih 65-70 odsto, kaže Viktor Polipak.

U Evropskoj uniji borba protiv kesa podržana je sistemski.

„Još 2015. godine doneta je uredba o raznim tipovima plastike, pa između ostalog i o plastičnim kesama. Odlučeno je da se zabrane kese do 2025. Postoje tri tipa kesa, znači, one jako tanke, u koje trenutno pakujemo na primer voće, povrće i one su za nužne pakovanje i one se uglavnom ne naplaćuju. Imamo i jako debele kese. Ovo što sad imamo u Beogradu, recimo u Maksiju, one su preko 50 mikrona. I imamo srednji tip kesa, koji su od 15 do 50 mikrona. Taj srednji tip kesa je evropskom regulativom trebalo da bude zabranjen“, objasnio je Polipak.

Ideja je bila da se smanji broj upotrebljenih komada i da se, povećanjem debljine, olakša sakupljanje kesa.

Potrošači kao pokretne reklame

Srbija je u obavezi da, zbog otvaranja Poglavlja 27, usvoji direktive Evropske unije o jednokratnoj upotrebi plastike, a to se odnosi i na slamke, pribor za jednokratnu upotrebu, na drške za balone, posude za pakovanje hrane.

„U pitanju je direktiva 2019/904 o upotrebi jednokratne plastike, i tu direktivu implementirala je, na primer, Crna Gora 2024. godine, i kod nje je zabranjena i upotreba plastike do 50 mikrona, kod nas i dalje nije. Kod nas se koristi plastika do 15 mikrona za pakovanje voća, povrća, na mestu prodaje robe“, istakla je Vesna Perinčić iz Republičke unije potrošača.

Prihod od prodaje kesa u Crnoj Gori, kako navodi, usmeren je eko-udruženjima, to jest na zaštitu životne sredine.

„Kod nas nema te obaveze. Tako da je problem što je sve prebačeno na leđa potrošača. Potrošači plaćaju sada te kese. Trgovci zarađuju na prodaji. Cene se kreću od 10 pa i do 60 dinara. Sve zavisi od trgovca jer nema ograničenja iznosa“, ukazuje Perinčić.

Prema njenim rečima, potrošači nisu zadovoljni jer se ne vidi boljitak u zaštiti životne sredine. Takođe, potrošači plaćaju kese, a pretvaraju se u pokretne reklame jer se na kesama nalazi logo trgovca.

Još jedna od prepreka na putu ka proterivanju plastičnih kesa je to što na prodajnim mestima često nema kesa koje su papirne ili od drugih materijala.

„Ako jednu plastičnu kesu zamenite papirnom kesom, imate 10 puta više materijala. Kada biste zamenili u svetu sve plastične kese papirnom kesom, potrošili biste 100 miliona tona papira, što bi bila četvrtina trenutne svetske proizvodnje papira“, istakao je Polipak.

Kako navodi, za papir važi da ima veliki procenat sakupljanja zato što je najveći deo papira kartonska kutija.

„Kod plastike imate manji procenat sakupljanja zato što imate mnogo ambalaže. To pakovanje bacite i ono završi na deponiji. To kod plastike može da se reši kroz spaljivanje, jer je ona jako dobar energent. Međutim, prelazak na papirne kese nije prepoznat nigde, čak ni u Evropskoj uniji, jer bismo posekli Amazon za pet do 10 godina. Realno, rešenje je u primarnoj selekciji ne samo za kese, već za sve vrste plastike“, poručio je Polipak i dodao da treba da se okrenemo reciklaži uz uvođenje dodatne regulative.