Zašto bundeve mogu toliko da narastu, a borovnice ne

Džinovske bundeve pripadaju posebnoj sorti cucurbita maxima, koja je selektivno uzgajana da raste do ogromnih razmera. Osnovni razlog što mogu da porastu tako velike je to što su indeterminatne biljke, objasnio je za Lajv sajens, vanredni profesor hortikulture na Teksaškom tehnološkom univerzitetu Vikam Baliga.

Dok determinantne biljke dostižu određenu veličinu i onda prestanu da rastu, indeterminantne rastu neograničeno.

„Zato ćete videti ogromne, razgranate biljke bundeve koje zauzmu celo dvorište, a ponekad je to samo jedna biljka“, rekao je Baliga.

Determinantne biljke obično daju sav svoj plod odjednom, što je korisno za žetvu, ali ograničava njihovu veličinu.

„Nekim biljkama je u genetskom programu zadato koliko veliki mogu da izrastu njihovi organi – list, cvet ili plod. Druge vrste nemaju to ograničenje. Iz nekog razloga, bundeve nemaju jaku unutrašnju 'kočnicu' koja bi ograničila njihovu veličinu, i zato možemo da ih uzgajamo sve veće“, rekla je vanredna profesorka na Univerzitetu Minesote u Dulutu, Džesika Sevidž.

Pošto nemaju prirodnu granicu rasta, biljke bundeve mogu neprestano da dodaju nove listove koji proizvode energiju za plod.

„Cilj neodređene biljke je da proizvede što više biomase što brže može. Ako joj treba više energije, jednostavno izraste više listova jer nema genetsku prepreku koja bi je zaustavila“, navodi Baliga.

Kako uzgajiti džinovsku bundevu

Uzgajivači to koriste u svoju korist tako što ostave samo jednu bundevu na čokotu.

„Ako imate biljku koja može da skladišti sve te resurse, a vi joj skinete osam plodova i ostavite samo jedan, biljka će sve usmeriti u taj jedini plod, kao da kaže: ‘Odlično, ovo mi je jedina šansa da prenesem svoje gene’“, objasnio je Baliga.

Tehnički, ovaj trik može da funkcioniše i kod drugog voća. Primera radi, ako sa stabla breskve ostavite samo jedan plod, on će postati veći. Ali tu na scenu stupaju zakoni fizike. Pre svega, bundeve rastu na zemlji, pa ih sila gravitacije manje opterećuje. Džinovska breskva, recimo, otpala bi sa stabla mnogo pre nego što dostigne težinu poput bundeve.

Pored toga, tvrda kora bundeve omogućava joj da naraste više nego plod sa mekom kožom.

„Ne možete dobiti veliki plod od nečega što je vrlo meko, jer bi pod sopstvenom težinom počelo da puca“, rekla je Sevidž.

Međutim, kora koja je previše čvrsta takođe nije dobra, jer ne bi mogla da se širi.

„Uzgajivači traže idealan balans – ne sme biti ni previše tvrda, jer onda ne može da raste, ali ni previše meka, jer bi pucala i izgubila na kvalitetu“, objasnila je ona.

Kada su mlade, džinovske bundeve imaju meku i tanku koru koja im omogućava brz rast. Kako sazrevaju, kora očvršćava. Uzgajivači ih štite od sunca prekrivajući ih, kako bi što duže ostale u fazi brzog rasta.

U najintenzivnijoj fazi, džinovske bundeve mogu da dobijaju i po 20 kilograma dnevno, a sva ta masa prolazi kroz njihov vaskularni sistem, koji je, kako kaže Sevidž, supermoćan. Njen tim je otkrio da džinovske bundeve imaju više floema – delova „vaskularnog sistema” koji prenosi šećere.

„To je kao autoput. Možete imati isti protok na manjem putu, ali se sve odvija sporije. Ako želite da prenesete više resursa brže, potrebno je više traka“, ističe Sevidž.

Džinovske bundeve takođe imaju više vremena za rast. „Plod ostaje na čokotu mesecima — nekad i do šest meseci. Dok jabuke, breskve, kruške ili borovnice imaju mnogo kraći ciklus od cveta do žetve“, dodaje Baliga.

Još jedan razlog što su ove bundeve toliko velike jeste čovek.

„Selekcijom su uzgajane dugi niz godina upravo zbog veličine, što je drugačije od većine voća koje biramo i po ukusu“, objašnjava Sevidž.