Spasavanje glečera i geoinženjering – naučna rasprava tek počela, a atmosfera već usijana

Predlozi za borbu protiv uticaja klimatskih promena na Zemljinim polovima, od džinovskih podvodnih zavesa do rasipanja staklenih perli po ledu, odbačeni su od strane grupe naučnika kao „nezamislivo skupa“ i „opasna“ rešenja.

Geoinženjering, koji uključuje blokiranje sunčeve svetlosti česticama raspršenim po vazduhu i zgušnjavanje leda upumpavanjem morske vode, postao je teren gde atmosfera postaje usijana jer naučnici zauzimaju oštre oprečne stavove. Zagovornici geoinženjeringa tvrde da bi, s obzirom na to da smanjenje emisije ugljenika ide presporo, istraživanje opcija za „hitne slučajeve“ bilo korisno.

Međutim, rezultati nove analize pokazuju da su predložene opcije za polarne regione toliko manjkave da ih nikakva količina istraživanja ne bi mogla popraviti i da utiču samo na samo simptome, a ne uzroke klimatske krize.

Istraživači tvrde da nastavak istraživanja posmatranih predloga troši vreme i sredstva koja bi se daleko bolje potrošila na smanjenje emisija.

Kritičari ove analize, međutim, ističu da se ona isključivo bavi negativnim aspektima geoinženjerskih predloga i da ih nije uporedila sa štetom koju je prouzrokovalo globalno zagrevanje.

Arktik i Antarktik se zagrevaju mnogo brže od ostatka planete, a gubitak leda podiže nivo mora i dovodi do još većeg zagrevanja jer su tamna mora koja apsorbuju veću količinu sunčeve svetlosti na taj način izloženija.

Rob Dekonto, profesor Univerziteta u Amherstu u Masačusetsu, u SAD, i jedan od 42 naučnika koji su izradili analizu, navodi da su posmatrani geoinženjerski predlozi nezamislivo skupi i rizični za krhka polarna okruženja.

„Oni takođe odvlače pažnju od osnovnog uzroka klimatske krize – neprekidnog sagorevanja fosilnih goriva, nečega što znamo kako da počnemo da rešavamo korišćenjem postojećih tehnologija. Oslanjanje na ove geoinženjerske koncepte da donesu spas je i opasno i nerealno“, poručuje prfesor Dekonto.

Martin Sigert, profesor Univerziteta u Ekseteru koji je predvdio naučni tim koji je sproveo analizu podseća da svako ima pravo da se bavi istraživanjem sve dok se pridržava smernica odgovornosti i etike.

„Ali dolazi vreme kada moramo veoma pažljivo da razmotrimo kako da damo prioritet onome što zaista funkcioniše. Predlozi jednostavno ne deluju održivo, posebno u narednih 30-40 godina, tokom kojih moramo da sprovedemo proces dekarbonizacije“, naglašava profesor Sigert.

Prema njegovim rečima, ideje geoinženjeringa su sa neopravdanim optimizmom promovisali neki istraživači i fondacije, kao i kompanije koje se nadaju da će razviti patente.

„Nadamo se da ćemo moći da eliminišemo emisije do 2050. godine. Sve što nas odvraća od toga učiniće svet manje bezbednim i manje pogodnim za život“, uveren je profesor Sigert.

Čak i ako globalno zagrevanje poraste za preko 1,5°C i 2°C iznad predindustrijskog nivoa, Sigert ističe da bi smanjenje emisija i dalje bio najbrži način za povratak na bezbednije temperature.

Planovi za sprovođenje eksperimenata geoinženjeringa, od Arktika do Velikog koralnog grebena, otkriveni su u maju, a finansirala ih je vlada Velike Britanije. Sigert nije direktno kritikovao program Agencije za napredna istraživanja i pronalaske, ali je rekao: „Način na koji Velika Britanija troši svoj novac za istraživanje i inovacije svakako mora biti prioritetan, kao i poštovanje procesa dekarbonizacije našta se obavezala“.

Pregled rešenja koja nudi polarni geoinženjering objavljen je u časopisu Frontiers in Science. Istraživači su koristili šest kriterijuma za procenu niza predloga: efikasnost, troškovi, pitanja obima i vremena, rizici po životnu sredinu, izazovi upravljanja i rizik od stvaranja lažnih nada. Zaključili su da nijedan predlog ne bi ispunio kriterijume.

Od polivanja arktičkog leda morskom vodom do zaštitnog sloja u stratosferi 

Upumpavanje morske vode u arktički led moglo bi ga veštački zgusnuti i sačuvati. Ali dr Hajdi Sevestre iz Programa za praćenje i procenu situacije na Arktiku smatra da bi nešto tako zahtevalo milione uređaja raspoređenih preko plutajućeg leda koji puca: „To je tehnološki, logistički i finansijski nerealno. Štaviše, izazovi upravljanja su duboki, jer led Arktičkog mora prelazi preko nacionalnih granica“.

Rasipanje ogromnog broja sitnih staklenih perli po ledu moglo bi pomoći da se reflektuje više sunčeve svetlosti, ali profesor Stiven Čoun sa Univerziteta Monaš u Australiji ukazuje na to da perle mogu biti toksične za divlje životinje i da bi mogle korenito da izmene takozvano cvetanje krila (male rakolike životinjice kojima se hrane kitovi) i drugih organizama.

Najpoznatiji predlog geoinženjeringa za usporavanje topljenja glečera je smeštanje reflektujućih čestica u stratosferu kako bi se blokirala sunčeva svetlost.

Dr Valeri Mason-Delmot sa francuskog Univerziteta Pariz-Sakle kaže da bi tako ogroman projekat morao da se nastavi godinama kako bi se izbegao „šok prestanka“ izuzetno brzog porasta temperature. Jedna od mana, kako je navela, bila bi i to što zimi ne bi bilo efekta jer je tada na polovima duga noć.

Druge ideje, poput postavljanja džinovskih podvodnih zavesa na morsko dno, to jest na dubini od oko 1.000 metara, kako bi se sprečilo da vode iz toplijih mora dopru do ledenih pokrivača i otope ih, bile bi izuzetno teške za sprovođenje, rekao je profesor Čoun.

„Samo jedan brod je uspeo da stigne do te lokacije zbog ekstremne opasnosti koju predstavljaju džinovske ledene sante“, naglasio je profesor.

Otopljena voda ispod glečera podmazuje njihovo klizanje u okean, pa je jedan od predloga bušenje rupa za ispumpivanje ove vode. Ali istraživači navode da bi to moglo samo prouzrokovati brže kretanje drugog dela ledenog pokrivača.

Posebno istaknuta je ideja koja predviđa đubrenje okeana hranljivim materijama kako bi se stimulisalo bujanje fitoplanktona, koji bi uvlačili ugljenik u dublje slojeve okeana kada uginu.

„Osim toga što bi bila potrebna armada brodova, postupak bi takođe mogao dovesti do smanjenja kiseonika u okeanu i poremetiti morski ekosistem“, upozorava dr Mason-Delmot.

Dr Betan Dejvis sa Univerziteta u Njukaslu pozdravila je novu analizu: „Do sada je naučna debata uglavnom bila jednostrana, fokusirana na one koji podržavaju ili osmišljavaju ove intervencije. Debata o predlozima je odavno trebalo da se pokrene“.

Istraživači su identifikovali „ozbiljne naučne nedostatke i očigledno nepremostive probleme u upravljanju“, rekao je dr Fil Vilijamson sa Univerziteta Istočne Anglije.

Ima li pozitivnih strana geoinženjeringa?

Međutim, zagovornici geoinženjeringa i drugi istraživači kritikovali su analizu. Dr Pit Irvin sa Univerziteta u Čikagu u SAD i urednik veb-sajta SRM360, ističe da se vidi jednostrana analiza koja naglašava samo nuspojave, nedostatke i potencijal za zloupotrebu.

„Ubrizgavanje aerosola u stratosferu moglo bi zaustaviti porast globalne temperature za nekoliko godina uz relativno nisku cenu. To nije alternativa smanjenju emisija, dolazi sa nuspojavama i moglo bi se pokazati veoma teškim za upravljanje, ali izgleda da bi moglo pomoći u značajnom smanjenju klimatskih rizika ako se koristi mudro“, objašnjava dr Irvin.

Dr Šon Ficdžerald sa Univerziteta u Kembridžu ukazuje na to da se, nažalost, suočavamo sa ozbiljnom štetom po životnu sredinu bez geoinženjeringa: „Dakle, umesto da kažemo da ne bi trebalo dalje da se bavimo geoinženjeringom, trebalo bi da tražimo debatu o rizicima“.

Prema procenama u analizi, primena jedne ideje koštala bi do 80 milijardi dolara, ali profesor Metju Votson sa Univerziteta u Bristolu ističe da je to i dalje jeftinije od smanjenja emisija velikih razmera. Prema njegovom mišljenju, smanjenje emisija na nulu izgleda „strašno nerealno“, tako da je potrebno više znanja o geoinženjeringu pre nego što se definitivno odbace takve ideje i predlozi.

„U nekom trenutku ćemo možda morati da sačuvamo Zemljin led za buduće generacije, tako da je važno da znamo kako da to uradimo bezbedno. Naša (istraživačka) zajednica bi bila jača i zdravija kada geoinženjering ne bi bio tako sporno pitanje“, zaključio je Profesor Endrju Šeferd sa Univerziteta Nortambrija.