I ptice selice mogu da zalutaju

Svake godine milioni ptica prelaze hiljade kilometara, prateći staze koje su vekovima oblikovane instinktima, geografskim oznakama i astronomskim signalima. Međutim, poslednjih decenija, ovaj složeni proces suočava se sa novim preprekama koje ugrožavaju sposobnost ptica da pronađu pravi put.

Neke od najneobičnijih putnica na planeti, ptice selice, svake godine ponove jedinstveni prirodni fenomen – migracije. Ptice tokom migracija koriste različite orijentire: sunčevu svetlost, Zemljino magnetno polje, mirise, pa čak i infrazvuke. Ipak, ponekad se izgube i završe na pogrešnim mestima, čak i na drugim kontinentima. Postavlja se pitanje zašto se to dešava?“

„Kada govorimo o nekim prirodnim uticajima za njihovo lutanje to jesu nekakvi poremećaji, genetski poremećaji u njihovim organima za navigaciju. Mogu da odlutaju ili da pravac njihovog kretanja bude kao u ogledalu. Trebalo bi da lete jugoistočno, a one odlete jugozapadno. Tako smo imali pre dve-tri godine Palasovog zviždaka koji je doleteo ovde kod nas na Novi Beograd, a on bi trebalo da je odleteo negde u jugoistočnu Aziju, oblast Kine ili Japana i dole još južnije“, objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Tu su i nepovoljni vremenski uslovi – oluje, gusti oblaci, magla ili jak vetar. A kada prirodu dodatno remete požari, suše ili ljudska gradnja, brišu se orijentiri koji im pomažu u navigaciji.

Kako ističe Uroš Stojiljković, među ljudske uticaje spadaju i promene predela i vizuelnih odrednica koje ptice koriste, kao i svetlosno zagađenje, što je naročito problematično za vrste koje preleću i preko gradova.

„Često se dešava da one zapravo upadnu u gradove i ne mogu da se ištupaju. Njih naravno privuče svetlo i to je onaj efekat kao kada neki insekt leti non-stop oko lampe ili sveće. One ne mogu da se izbave, da nađu ponovo svoju rutu i naravno tu troše energiju“, istakao je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, postoje i drugi faktori kao što je magla, slaba vidljivost, visoke zgrade, tako da svi ti združeni efekti odnose milionske žrtve među pticama, na svetskom nivou godišnje.

Postoje i vrste koje su posebno sklone lutanju. Najčešće su to manje ptice, poput pevačica, koje slede unapred zadatu, takozvanu urođenu rutu.

„To su često i mlade jedinke koje lete prvi put i onda usled raznih promena na terenu, jakih vetrova, nedostatka hrane, napada grabljivica... to sve može da dovede do toga da one zalutaju“, navodi Stojiljković.

Ne smemo zaboraviti da u gradovima, osim ljudi, žive i druge vrste, među njima i ptice. Zato je važno, upozoravaju stručnjaci, kontrolisati svetlosno zagađenje, gasiti rasvetu kad god je moguće, posebno na visokim zgradama. Takođe, velike staklene površine trebalo bi obeležiti posebnim nalepnicama koje pticama pomažu da ih bolje uoče.