Hrast, jasen, divlja kruška... Drvo-zapis kao dragulj prirode, ali i društva

U Srbiji, zapis je stablo koje predstavlja svetinju za selo na čijem se području nalazi. Ono je osveštano drvo na kojem je urezan krst. Ne sme se seći, i ne smeju mu se lomiti grane, a zabranjeno je i penjanje.

U toku je akcija mapiranja posebnih, svetih stabala u Srbiji, a značajno je to što svi možemo da doprinesemo toj zanimljivoj potrazi.

Nikola Šušić iz Instituta za multidisciplinarna istraživanja kaže da drvo zapis može da bude i novo, mlado stablo, a među njima i vrsta koje nisu domaće kao što je ginko.

Mada je obično u pitanju hrast, zapisa ima i među drugim vrstama drveća kao što su cer, brest, jasen i divlja kruška.

„Lokalna zajednica ima tu komunikaciju sa prirodom vekovima, čuva ta stabla, voli ih, litije su zaista jedan divan događaj kada građani obilaze ta stabla i svetkuju ih. I sačuvali su ih kroz sve ove vekove od različitih nedaća, i to su neki poslednji primerci, pojedinih vrsta drveća, neki imaju recimo preko 200 godina“, izjavio je Šušić.

Cilj istraživanja je karakterizacija zapisa sa botaničkog i ekološkog aspekta, sa posebnim osvrtom na zatečeno stanje i njihovu ulogu u svetlu klimatskih promena.

„Šumadija je generalno relativno degradirana što se tiče šuma. Bilo je seča i istorijskih momenata koji su negativno uticali na šume. Nemamo prašume, imamo imamo samo pojedinačna stabla od 200, 300 godina. Nemamo šumu od 200 godina u Šumadiji. Imamo samo pojedinačna stabla i ona su preživela tako što je lokalno stanovništvo čuvalo i poštovalo ta sveta stabla, verujući da ne bi trebalo da se poseku jer će doći i neka odmazda“, objašnjava gost RTS-a.

Analiza i sa socio-kulturološkog aspekta

S obzirom na to da se vekovima unazad meštani okupljaju oko ovog drveća praktikujući brojne narodne i religijske običaje, stabla se analiziraju i sa socio-kulturološkog aspekta.

Običaji vezani za drvo-zapis nisu karakteristični samo za Šumadiju. Aktuelni projekat jeste usmeren na Šumadiju, ali građani su pozvani da pošalju i podatke o zapisima koji se nalaze bilo gde u Srbiji Institutu za multidisciplinarna istraživanja.

Stručnjaci su do sada ubeležili desetak zapisa koji su označeni kao skriveni dragulji, od hrasta medunca u Gornjim Grbicama koji, prema predanju, postoji još od doba dinastije Obrenović, do divlje kruške izuzetnih dimenzija u Velikoj Sugubini.

To su posebna stabla koja su preživela sve ekološke i društveno-istorijske izazove koji su zadesili Šumadiju u protekla dva veka. U svakom slučaju ta stabla su u relativno dobrom stanju ali ima i primeraka koji su jako stari, i za koje je prirodno da odumiru, a stanovništvo ih neće svakako seći, već ih ostavlja da prirodno završe svoj život.

Mapiranje ovakvog drveća je važno u smislu stvaranja baze podataka kako bi se pratilo njihovo stanje, brojnost, odumiranje... Mapa može da pomogne u planiranju radova, izgradnje puteva i drugih radova, kako bi se izbeglo ugrožavanje ovih, kako Šušić kaže, dragulja prirode.