Daj griz – kitovi ubice ponekad vole da podele užinu sa ljudima

Orke, najveći članovi porodice delfina, rasprostranjene su u svim okeanima i zabeležena su njihova najraznovrsnija ponašanja u grupi. Imaju bogatu kulturu ophođenja i komuniciraju koristeći jedinstvene signale.

Takođe žive u matrilinearnim društvima u kojima su starije ženke zadužene za ustrojstvo ponašanja u grupi, što se naročito odnosi na mlađe članove, utičući na to šta jedu, šta rade tokom vremena za igru, ali i sa kim se pare.

I, naravno, posmatranja su dokazala da pojedine orke umeju, i vole čak da nose šešire od lososa i koriste preparate na bazi algi u rutinama održavanja lepote. Nedavno se pojavio i snimak orki koje se ljube poput ljudi.

Altruističko ponašanje je uobičajeno među zajednicama orki. One obično dele hranu sa svojim kitovima pratiocima i članovima porodice kao „prosocijalnu aktivnost i način da izgrade odnose jedni sa drugima“, kaže glavni autor studija Džared Tauers, ekolog u "Bay Cetology" u Kanadi.

„Činjenica da dele ulov, odnosno hranu i sa ljudima može ukazivati na njihovo interesovanje da se i mi povežemo sa njima", dodao je Tauers.

Studija je trajala dve decenije i zabeležila je desetine slučajeva u kojima su divlje orke delile plen sa ljudima. Kao kriterijum za uključivanje, ove interakcije su morale biti podstaknute od strane kitova, a ne rezultat približavanja ljudi orkama.

Interakcije su ili snimljene na video snimcima, na fotografijama ili opisane istraživačima putem intervjua.

Od ukupno 34 zabeležene interakcije, 21 je uključivala ljude na čamcima, 11 ljudi u vodi, a dve – ljude na obali. Orke su bile oba pola i svih starosnih grupa.

Kao još jedan deo kriterijuma za uključivanje, kitovi su morali namerno da puste hranu ispred ljudi, sa udaljenosti od oko jedne dužine tela orke. Ponekad su se orke igrale sa hranom pre nego što bi je pustile.

Oko dve trećine vremena orke su se približavale same, ali povremeno su se približavale u parovima, a ređe u grupama. U polovini od 34 interakcije, orke su ponudile ceo obrok, na primer celu foku. U svim slučajevima osim jednog, kitovi su čekali, u proseku pet sekundi, da vide šta će se desiti nakon što prinesu svoju ponudu.

Ljudima je savetovano da zbog etike i bezbednosti među vrstama ignorišu ponude u 30 od 34 zabeležene interakcije. Ipak, neke od orki su napravile dodatne pokušaje da ponude hranu. Ne možemo ih kriviti za pokušaje...

Moguće je da je ovo međuvrsno deljenje plena još češće nego što studija sugeriše, jer je ovo istraživanje uključivalo samo primere zasnovane na strogim kriterijumima. Navedene interakcije mogu postati sve češće kako se ljudske i aktivnosti orki češće preklapaju.

Slično ponašanje zabeleženo i kod kućnih ljubimaca

Slična ponašanja deljenja su ranije primećena kod domaćih životinja, poput mačaka i pasa koji ponekad dele hranu sa svojim dvonožnim prijateljima bez krzna. Ali studija koja je uključivala orke, je retka revolucionarna studija koja istražuje pokušaje deljenja od strane nepripitomljenih životinja.

Kako istraživači objašnjavaju, „izveštaji o bilo kakvim divljim životinjama koje pokušavaju da snabdevaju ljude su izuzetno retki“.

Zašto orke toliko žele da dele hranu sa ljudima? Možda zato što vole da istražuju, igraju se i razvijaju odnose sa (za njih) neobičnom vrstom bića. S obzirom na „napredne kognitivne sposobnosti i društvenu, kooperativnu prirodu ove vrste“, možda orke pokušavaju da uspostave posebne odnose. Na kraju krajeva, priče o delfinima koji spasavaju ljude sežu još u antičko doba.

U ovom slučaju takođe, ne postoji jasan rizik od konkurencije: orke i ljudi su vrhovni predatori, ali u „drastično različitim biomima“. Shodno tome, postoji vrlo malo primera divljih kopnenih predatora koji dele višak hrane sa ljudima.

Istraživači zaključuju da su generalizovani altruizam i reciprocitet kulturni nusproizvodi prosocijalnih vrsta. Ova ponašanja su takođe društveni temelji povezani sa visokim nivoom encefalizacije, ili većom nego očekivanom veličinom mozga u odnosu na veličinu tela. U stvari, orke su druge po ovom kriterijumu, odmah posle ljudi, kažu autori studije.

Stoga su interakcije deljenja hrane novi primer koji ističe evolutivnu i intelektualnu konvergenciju između najviših grana primatskog i stabla života kitova.

Studija je objavljena u Journal of Comparative Psychology.