Upozorenje na Dan vlažnih staništa – zaslužna su za vodu, hranu, čist vazduh, a gubimo ih velikom brzinom

Vlažna staništa pokrivaju samo oko pet odsto površine Zemlje, ali su dom za skoro 40 odsto svetskog biodiverziteta. Nažalost, poslednjih decenija ovi ekosistemi nestaju čak tri puta brže od šuma, što ugrožava mnoge biljne i životinjske vrste, ali i negativno utiče na kvalitet voda, borbu sa poplavama, i smanjenje ugljen-dioksida u atmosferi.

O tome kako možemo zaštititi vlažna staništa, za RTS su govorili Jelena Dučić, načelnica Odeljenja za biodiverzitet u Ministarstvu zaštite životne sredine i Marko Marinković, izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj JP Vojvodina šume, koja je upravljač Specijalnog rezervata prirode „Obedska bara".

Ramsarska konvencija, kao međunarodni ugovor, je jedini dokument koji zvanično štiti specifično vlažna staništa. Dučićeva ističe da su vlažna staništa važna kao čuvari biodiverziteta: „Biodiverzitet je nešto što podržava život ljudi na planeti, i biodiverzitet i ekosistemi zapravo nude takozvane ekosistemske usluge čoveku, a to su pijaća voda, hrana, gradivni materijali, odbrana od poplava...".

U Srbiji ima 11 međunarodno značajnih vlažnih staništa. Među njima su Ludoško jezero, Carska bara, Obedska bara, Zasavica, Đerdap... Postoji još vlažnih staništa od lokalnog značaja. Kontinuirano se proglašavaju kao zaštićena područja ili kao međunarodno značajna, ili – nacionalno.

Još 1874. godine Obedska bara je zaštićena i tako predstavlja drugo po redu proglašeno zaštićeno prirodno dobro na svetu, posle Jeloustouna.

„Vratili smo 300 hektara aktivnim merama zaštite, kopanjem kanala, izmuljivanjem kanala, odnošenjem nanosa, pravljenjem vodenih ogledala, jezera, veštačkih ostrva za ptice...", rekao je Marko Marinković i dodao da su rezultati svih tih mera već vidljivi na terenu. Na primer, ima više od 1.000 parova ptica nego što ih je bilo 1992. godine.

„Uvek ima prostora za poboljšanje, za povećanje delovanja, za povećanje sredstava koja se ulažu za zaštitu vlažnih staništa i mi imamo podršku raznih projekata u tom smislu", dodaje Dučićeva.

U okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“, Ministarstvo zaštite životne sredine i UNDP su, uz podršku Švedske, objavili javni poziv za upravljače zaštićenih područja, lokalne samouprave, i druge zainteresovane da predlože ideje za zaštitu i očuvanje vlažnih staništa.

O pomirenju tržišnog poslovanja i rada na zaštiti prirode Marinković je govorio kao o mehanizmu koji je moguć, jer nam upravo „priroda to mogućava": „Zadatak šumara, zaštitara prirode je da upravo na stručnim osnovama izbalansirano koristimo prirodu. Na Obedsku baru smo u poslednjih petnaestak godina iz sopstvenih sredstava, uložili preko dva miliona evra. Jako je bitno da se taj balans i finansijski, u prirodu, da se taj novac vrati. Praktično, to šumarstvo i znači. Ono što je višak i što nam priroda da da koristimo, to valorizujemo na tržištu, i onda taj novac vraćamo u prirodu".

Dodaje da proizvodnja u šumarstvu je najveći finansijer svih radova u prirodi. Na Obedskoj bari su 85 posto prisutni šumski ekosistemi. Njihovim održivim korišćenjem – finansiraju se aktivne mere zaštite.

Naredni koraci u zaštiti vlažnih staništa odnose se na unapređenje zakonskih rešenja i harmonizaciju sa evropskim propisima. Tu je i nastavak prekograničnih saradnji u zaštiti područja koja se prostiru na teritoriji više država.