Ploging, spoj fizičke aktivnosti i brige o prirodi

Želeći da svojim primerom utiče na sina, Slobodan Smiljanić je, pre dve godine, počeo da se bavi plogingom. Od tada, kako kaže, oseća se bolje i srećniji je.

„Primarno mi je cilj bio da moje dete vidi od mene šta ne treba, odnosno šta treba da radi. Moja najveća sreća je što mi se i on priključio u plogingu“, kaže ploger Slobodan Smiljanić.

Početkom novembra, na Zlatiboru su takmičari, na stazi od osam kilometara, sakupili 30 kilograma otpada.

„Bilo je preko 150 dece i oko 150 takmičara što trkača, što mauntin bajka. Sama trka je bila oko osam kilometra. Na ploging trci je bilo preko 15 ljudi koji su skupili dosta smeća“, naglasio je Slobodan. 

Ploging je jedna od sportskih aktivnosti zbog koje se više vremena provodi u prirodi, a uz to se radi na tome da životna sredina bude čistija. Od dodatne opreme potrebni su samo kesa i rukavice.

„U svakodnevici ploging izgleda veoma jednostavno – može ga primenjivati bilo koja osoba od četiri do 104 godine. Dovoljno je da imate kesu i dok se krećete prirodom pokupite ono na šta naiđete. U slučaju takmičenja ploging postaje ekstreman sport gde vi morate da pretrčite što više i da povučete što više neke težine, da promenite što više nadmorske visine“, objašnjava Slobodan.

Tokom ove fizičke aktivnosti koriste se sve grupe mišića jer ploger trči, vuče, nosi, zavlači se, radi iskorake, čučnjeve, penje se...

„Mi se šalimo pošto ljudi iz Olimpijskog komiteta vole da istražuju i ubacuju razne sportove pa se nadamo da će, jednog dana, i ploging biti olimpijski sport“, rekao je Slobodan.

Baveći se ovom aktivnošću, ostavljate za sobom čistiju prirodu i tako činite nešto korisno i za sebe i za okruženje. O tome da ploging kod nas postaje sve popularniji govori i činjenica da je Srbija ove godine na Svetskom prvenstvu u Italiji osvojila prvo mesto.