Ekomondo: Kakav je put do dekarbonizovane i regenerativne ekonomije budućnosti

Ekonomija sutrašnjice je dekarbonizovana, kružna i regenerativna. To na sajmu u Italiji promoviše više od 1.600 kompanija. Među njima desetu godinu zaredom je i jedna iz Srbije.

„Ovde smo da se informišemo o novim tehnologijama i trendovima, da sa našim partnerima razmenjujemo ideje i iskustva. Pre svega želimo da povećamo vidljivost našeg brenda, da dođemo do novih kupaca, i time jačamo poziciju na međunarodnom tržištu”, rekao je Žarko Bogovac iz kompanije „Plastik Gogić“.

Odlaganjem otpada na deponije bespovratno se gube dragoceni materijali i energija. Iako pionirski poduhvat, organski otpad postaje sve zanimljiviji kompanijama u Srbiji.

„Sakupljanjem i preradom otpada od hrane umanjujemo emisije štetnih gasova za 70 odsto, nego kada bi taj otpad završio na deponiiji. Da bi dostigli prosek EU neophodno je da se prikupljanje otpada proširi na domaćinstva jer gubimo velike količine zelene energije”, izjavio je Jan Mali iz kompanije „Esotron“.

Proizvodnja hrane i energije u isto vreme nije samo moguća već je sada neophodna, a poljoprivreda igra ključnu ulogu. Primena veštačke inteligencije na cirkularnu ekonomiju među glavnim je temama, od praćenja životne sredine do održivog upravljanja sistemima.

„Dronovi sa termovizijskom kamerom koje smo ovde prepoznali omogućili su nam, a sve u svetlu ekspanzije solarnih elektrana u Srbiji, da uz pomoć softvera sa veštačkom inteligencijom na brži i efikasniji način rešavamo kvarove”, kaže Miodrag Malinić, iz Apatinske pivare.

U kolevci mode, Italiji, svesni su da je tekstilna industrija odgovorna za 10% globalne emisije ugljenika, ogromnu potrošnju vode i i stotine hiljada tona mikrovlakana koji završe u moru. Zato su ključne reči za zelenu konverziju tekstila reciklaža i eko-dizajn.

„Tekstilni otpad koristimo za transformaciju u novi materijal. Od njega nastaju veoma otporne, tvrde ploče za podove, obloge za zidove ili nameštaj”, objašnjava Maria Luisa Norito.

„Imamo primer kako možemo ponovo da koristimo ono od čega je bila perjana jakna, da povratimo materijale od kojih je napravljena. Odvojili smo perje, a zatim je nastao materijal za madrace i drugi delovi, dakle to je 100 % recikliranje”, dodao je Ticijano Soldan.

„Mi proizvodimo grube, igličaste tepihe za privremene događaje kao što su sajmovi i kongresi. Na kraju svake manifestacije tepihe transformišemo, dajući im novi život. Prvo nastaju granule polipropilena, a od njih kasnije dobijamo ovako raznovrsne i šarene listove, koji se mogu koristiti za kreiranje nameštaja poput stolica. Ono što je na početku imalo privremenu upotrebu pretvara se u trajni proizvod”, kaže Đulija De Rosi.

„Rimini 24 je najveća svetska izložba u delu opreme za zaštitu životne sredine. Srbija ima najveću privrednu delegaciju i ovo je velika prilika za transfer znanja. Ono što dominira u ovom procesu novih tehnologija jeste uvođenje veštačke inteligencije i digitalizacija potpunog procesa komunalne infrastrukture, upravljanje otpadom, otpadnim vodama, odgovora na klimatske promene, degradacije zemljišta, i uveren sam da će naša industrija, naša mala i srednja preduzeća uspeti da prenesu deo opreme koji je potreban za tehnološki napredak Srbije”, istakao je Siniša Mitrović iz Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

Stiče se utisak da je Ekomondo više od sajma, to je pokret za održivu budućnost. Ubrzana dekarbonizacija privrede jeste izazov, ali ekonomski izvodljiv sa koristima koje su veće od troškova.