Kružna ekonomija je u skladu sa prirodom, koliko nas košta ako je ne usvojimo

U pethodnih pet godina svet je potrošio onoliko materijala koliko tokom čitavog 20. veka i potrošnja nastavlja da raste. Istovremeno svake godine baci se 2,12 milijardi tona otpada i tako zagađuju zemlja, vazduh, voda. Osmi Svetski forum cirkularne ekonomije sa 158 zemalja učesnica, ponudio je rešenja za preveliku zavisnost od prirodnih resursa.

„Cirkularna ekonomija je zapravo koncept koji je najprirodniji jer polazi iz prirode. Ništa nije izgubljeno, sve ima svoju vrednost i sve se ponovo upotrebljava. Pitanje je zapravo da li se mi ljudi smatramo delom prirode ili ne. Ako je odgovor da, onda je cirkularna ekonomija najlogičniji izbor. Nije pitanje koliko nas to košta, nego koliko nas košta ako ne usvojimo principe cirkularne ekonomije“, objašnjava Janez Potočnik, kopredsedavajući Međunarodnog panela za resurse UN.

Svaka kompanija deo je ekosistema, a one koje cirkularno razmišljaju i posluju predstavile su svoja rešenja. Među njima je i najbolje iz Srbije.

„U našem projektu bavimo se gajenjem larvi koje se hrane plastikom, jedu je, a nakon toga se mogu bezbedno koristiti za ishranu domaćih životinja. Ovo je naš doprinos u borbi protiv plastičnog otpada“, kaže dr Larisa Ilijin sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Upravo Program za razvoj Ujedinjenih Nacija u Srbiji podržava kompanije koje cirkularno razmišljaju.

„Ovo je reciklirani građevinski tekstil, ovo su kozmetički proizvodi od proizvodnje paprike, ovo je reciklirana pivska flaša koja postaje unutrašnji dekorativni materijal, predstavljamo proizdove kompanije „Nju pen" koja koristi za proizvodnju olovke neiskorišćeni novinarski papir. Ovakve ideje kompanijama omogućuju da ponovo koriste resurs koji bi inače bio otpad. To je velika razvojna šansa Srbije i srpske ekonomije, nešto što podržava program Ujedinjenih nacija za razvoj zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i donatorima kako bismo omogućili da bude manje otpada, ali i jeftiniji resurs za kompanije da proizvode svoje proizvoda i da tako budu konkurentniji na tržištu“, ističe Žarko Petrović iz UNDP Srbija.

„Kroz različite projektne aktivnosti podržali smo razvoj cirkularne ekonomije i naročito privredu ka tranziciji, ka zelenoj ekonomiji tako što smo dodeljivali cirkularne vaučere i podržali saradnju između naučnog i privatnog sektora kroz različite inicajetive i kroz inicijativu „Prihvati izazov“, navodi državna sekretarka u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Sandra Dokić.

Srbija od 2022. ima jasno definisan Program razvoja cirkularne ekonomije sa akcionim planom. Posebno je naglašeno rešavanje problema otpada u građevinarstvu, otpada hrane, industrijskog i plastičnog otpada.

Iskustva iz Slovenije dala su nam smernice.

„Nije bitno samo šta smo napravili, nego i šta smo prestali raditi. Ono što je najbitnije je da imate puno pilot-projekata. Nije sada sve u regulativi, da pratimo ono šta nas regulativa gura da radimo, već sa druge strane i vaše Ministrarstvo odlično radi sa poduzetnicima na projektima koji donose cirkularnu praksu u svakodnevni život“, kaže direktorka „Circular Change”, Ladeja Godina Kosir.

Svet bez otpada i materijali kojima se kroz cirkularnu ekonomiju dodaje vrednost više nisu mit. Privreda u saradnji sa naukom na čovekove potrebe može da odgovori na način koji je u saglasju s prirodom, uz štednju resursa, smanjenje zagađenja i emisije gasova koji zagrevaju planetu.