Čuvari aerodroma, granica, vinograda, plantaža – drevna veština sokolarstva u modernom vremenu

Sokolarstvo je drevna veština koja je nastala u centralnoj Aziji, stara je oko 4.200 godina. Prvobitno je to bila privilegija kraljeva i plemića. I Srbija ima dugu tradiciju sokolarstva. Začetnici ove tradicije su kod nas bili Nemanjići, a manastir Studenica bio je sokolarski centar. Ta tradicija se na neko vreme izgubila, ali je ponovo oživela krajem 80-ih, a poslednjih godina ima i svoju modernu primenu u biološkoj zaštiti i kontroli ptica.

U studiju RTS-a sa sokolarom Hanijem Girgisem došla je i sova Pipče, godinu dana stara, a i lepo vaspitana, velika ušara.

„Biološka zaštita podrazumeva nekorišćenje nikakvih hemijskih sredstava u odstranjivanju nekih jata ptica, već se to radi uz pomoć prirodnih predatora, poput sokolova, jastrebova i sova“, objašnjava Girgis, dodajući da je to veoma odgovoran posao jer se često čuva državna imovina od strateškog značaja.

Dobro je poznato da već više od deceniju štite aerodrom i radionice „Jat tehnike“, gde se održavaju avioni, ali obavljaju i druge zadatke. Primera radi, angažovani su na zaštiti granice i rasterivanju velikih jata golubova čiji izmet je pravio veliku štetu.

Kada stigne poziv, Girgis navodi da se u početku dolazi svaki dan dok se populacija ptica zbog pretnje grabljivica nije potpuno premestila. Posle obilaze lokaciju dva do tri puta nedeljno. Dosta zavisi i od vremenskih uslova – kada je hladno onda ptice ulaze u hangare. Takođe, na osnovu perioda godine pravi se procena koliko često treba da se dolazi.

Neraskidiva veza

Sokolar kaže da su angažovani širom zemlje na raznim poslovima, poput zaštite vinograda, plantaža voća, rasterivanju gačaca kada se prenasele u urbanim sredinama…

„Pokrenuli smo edukativni program u dunavskom parku u Krnjači. Građani mogu da zakažu rođendane, tim bildinge ili prosto posetiti prostor i videti ove predatore u slobodnom letu. To je važno jer nas je moderno vreme dosta odvojilo od prirode, a ovaj program nudi direktan kontakt sa grabljivicama, kao i mogućnost da nauče nešto“, kaže Girgis.

Što se obuke tiče, zavisi od vrste. Kod sova počinje od kad su male, mada se za neke grabljivice to ne preporučuje. Dosta zavisi i od same jedinke. „Kao i kod ljudi, neka je tvrdoglavija“, šali se sokolar.

Ono što je jedinstveno kod sokolarstva jeste da nema dresure, već se sve zasniva na poverenju između čoveka i ptice i stvara se neraskidiva veza.

„Takvim načinom rada mi uspevamo da im simuliramo prirodan način života. Sve ono što rade roditelji, radimo mi kako bi ptica bila motivisana kako da leti i lovi“, ističe Girgis.