Detektuju infrazvuk za let dug 10 puta do Meseca i nazad – zadivljujući albatrosi

Albatros lutalica (diomedea ekulans) tokom svog života prelete kilometražu jednaku onoj koja bi deset puta vodila do Meseca i nazad. Bilo je mnogo istraživanja o tome kako morske ptice biraju svoje putanje leta i pronalaze hranu. Čini se da koriste svoj vid ili čulo mirisa da bi procenile lokalne uslove i odlučili se za put.

Međutim, ovi albatrosi mogu da pređu više od 10.000 kilometara u jednom naletu u potrazi za hranom, a mi ne znamo mnogo o tome kako koriste signale srednjeg i dugog dometa iz svog okruženja da bi odlučile gde da idu.

Međutim, po prvi put, nedavna studija dala je uvid u to kako ptice kao što su albatrosi lutalice mogu koristiti zvuk da odrede kakvi su uslovi za putovanje.

Kako morske ptice koriste zvuk niske frekvencije

Prethodna istraživanja su pokazala da morske ptice, ne samo da traže informacije o tome gde da pronađu hranu, već i kako da to urade efikasno.

Naučnici su otkrili da način na koji albatrosi koriste svoj osećaj za zvuk može biti presudan.Studija je posmatrala kako ove ptice reaguju na tip zvuka veoma niske frekvencije koji se zove infrazvuk, a koji može da putuje hiljadama kilometara.

Iako je obično nečujan za ljude, znamo da neke životinje mogu čuti infrazvuk. Kada se talasi sudaraju zajedno ili o obalu, oni stvaraju frekvenciju infrazvuka zvanu mikrobarum. Upravo tu vrstu infrazvuka proučavala je nova studija.

Znamo da područja sa visokom aktivnošću talasa mogu biti povezana sa lokacijama gde se riba nalazi u većem proju i pri površini vode, pa se lakše do nje dolazi.

Infrazvuk bi upravo u tom smislu, mogao pticama da pruži informacije o tome gde se nalaze te oblasti, odnosno povoljna mesta za ishranu.

Efikasno traženje hrane je posebno važno za velike vrste morskih ptica kao što je albatros lutalica, koji imaju raspon krila od 3,5 metara. Njihova veličina znači da se oslanjaju na vetar, da bi mogli efikasno da polete i lete, za razliku od manjih ptica koje mašu krilima i do 400 puta u minutu.

S obzirom na to da znamo da albatrosi zavise od vetra da bi efikasno leteli, studija mog tima sugeriše da bi im infrazvuk mogao dati dugoročan znak gde bi mogli biti optimalni uslovi za ishranu.

Mreža senzora i GPS podaci

Infrazvuk se takođe generiše kada se talasi sudaraju sa obalom, a znamo da mnoge priobalne morske ptice koriste obalu kao mesto gde biraju svoje dalje putovanje do svojih kolonija za razmnožavanje.

Dakle, infrazvuk bi mogao da otkrije i lokacije statičnih karakteristika kao što su obale, dajući morskim pticama važne informacije na velikim udaljenostima.

Uprkos potencijalu ovog znaka, odnosno signala za morske ptice, objavljen rad je, kako kažu istraživači, prvi dokaz da morske ptice mogu da reaguju na infrazvuk, koji se nadgleda globalno preko mreže senzora koje je instalirala Organizacija za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih testova.

Ovaj sistem je instaliran za otkrivanje nuklearnih testova, ali njegov nusprodukt su ogromne količine podataka koje naučnici mogu da koriste. Istraživači su kombinovali zapise te organizacije sa sopstvenim podacima GPS praćenja 89 albatrosa da bi uporedili kretanje ptica.

Navode da im je taj metod omogućio da izoluju podatke koji su pokazali kako su ovi albatrosi zaista bili u procesu donošenja odluka o tome kuda dae putovati, odnosno leteti. Ovo dalje sugeriše da bi ptice mogle da koriste infrazvuk da pronađu hranu ili da štede energiju koju koriste na svojim putovanjima. Međutim, naučnici ne možemo sa sigurnošću da objasne zašto su bučnije oblasti bolje za potvrdu svojih nalaza.

Kao i kod mnogih studija koje testiraju hipotezu po prvi put, studija ovog tima postavlja onoliko pitanja koliko i odgovora. Ako morske ptice reaguju na infrazvuk, moraju biti u stanju da ga detektuju i da znaju odakle dolazi.

Laboratorijske studije su pronašle dokaze da neke ptice mogu da čuju infrazvuk, ali nije bilo testova na morskim pticama.

Uvođenje albatrosa lutalice u laboratoriju i stvaranje zvučne komore dovoljno velike za izvođenje eksperimentalnih testova izgleda malo verovatno u bliskoj budućnosti, ali druge vrste morskih ptica mogu da žive u zatočeništvu i istraživanja bi se mogla fokusirati na njihovo ponašanje.

Vremenske promene izazvane klimatskim promenama i štetni efekti koje one imaju na morske ptice, kao i na mnoge druge biljke i životinje, dobro su dokumentovane – što im otežava pronalaženje hrane, na primer.

Kako ljudi menjaju okeanska staništa, infrazvuk može pomoći pticama da se prilagode pomažući im da pronađu hranu, čak i kada se zalihe smanjuju.

Isto tako, ljudska aktivnost, kao što je stvaranje veće buke, mogla bi da „maskira” ovu vrstu suštinskih informacija, sa štetnim posledicama po divlje životinje, upozoravaju istraživači.

U svakom slučaju, razumevanje toga – kako i zašto morske ptice koriste infrazvuk pomoći će naučnicima da shvate njegovu važnost u klimatskoj krizi i ponašanje morskih ptica u različitim okolnostima.