Iako su „letnje dosade“, komarci prave sopstveni antifriz, pa nas muče i u hladnim danima, odnosno noćima

Komarci su hladnokrvna stvorenja, što znači da se njihova telesna temperatura menja sa okolinom. Kako temperature padaju, oni postaju manje aktivni i mogu uginuti ako temperatura bude preniska. Međutim, određene vrste komaraca su se prilagodile da prežive u područjima sa dosta hladnijom klimom, kao što je Arktik.

Te vrste su razvile posebne adaptacije za preživljavanje u tim ekstremnim uslovima.

Na primer, neke vrste komaraca će koristiti neku vrstu antifriza u svojoj krvi da bi izdržale niže temperature. Ta supstanca  im pomaže da prežive temperature čak i do minus 50 Celzijusa.

Druge vrste komaraca mogu hibernirati tokom zimskih meseci. Tako nekada mogu da prežive i vrlo niske temperature i onda se aktiviraju na proleće kada temperature počnu da rastu.

Neke vrste komaraca preživljavaju tako što se tokom hladnih perioda sklanjaju na tople lokacije. Mogu naći sklonište u kućama, štalama ili čak ispod kamenja gde su temperature umerenije.

Pored toga, za to vreme mogu se hraniti krvlju životinja i ptica koje su u stanju da generišu sopstvenu telesnu toplotu, obezbeđujući im adekvatan izvor hrane.

Na kraju krajeva, dok komarci uglavnom ne vole niže temperature, neke vrste su se prilagodile da prežive u takvim uslovima.

Korišćenjem svog takozvanog antifriza, hibernacijom i pronalaženjem toplog skloništa, oni su u stanju da prežive čak i u najhladnijim klimatskim uslovima.

Proteinsko jedinjenje koje proizvode, i koje je nalik antifrizu, pomaže ima da se spreči smrzavanje.

Iako komarci uglavnom preferiraju topliju klimu i ne funkcionišu dobro na nižim temperaturama, određene vrste komaraca su se prilagodile da prežive u hladnijim klimatskim uslovima, i uspevaju da pronađu hranu ali i da se razmnožavaju.

To je zbog njihovih fizioloških mogućnosti za adaptaciju i sposobnosti da proizvode jedinjenje nalik antifrizu.

Kada temperatura padne ispod 10 stepeni Celzijusa, komarci mogu postati uspavani i usporeni, a ako temperatura padne ispod sedam stepeni, i to potraje neko vreme, može prouzrokovati njihovu smrt.

Komarcima je potrebna vlaga da bi preživeli, a u hladnijim klimatskim uslovima do vlage je možda teže doći.

Nikako ne vole vetar

Osim povoljne temperature, komarcima je potrebno dovoljno vlage da bi preživeli a smeta im i vetar, posebno onaj hladan. Međutim, određene vrste komaraca mogu da prežive na temperaturama i do minus 20 stepeni.

Dok neke vrste, kako je navedeno, hiberniraju, druge ostavljaju jaja do proleća.

Komarci pronalaze zimska skrovišta (osim štala i podruma) i na otvorenom, a to su lokacije duž zaleđenih obala potoka i u korenju drveća.

Mnoge vrste komaraca umiru kada zahladni, ostavljajući samo jaja koja čekaju toplotu i prolećne kiše da se izlegu i daju novu generaciju.

Vrste koje, s druge strane, preživljavaju hibernacijom su anopheles, culek, culiseta...

Plantažer kao istraživač

Teško je poverovati da ova stvorenja krhkog izgleda mogu da prežive niske temperature. Džej Tarner Brejkli, koji je posedovao plantažu brusnica u Nju Džerziju, još početkom 20. veka je proučavao ponašanje komaraca na hladnoći.

Prema rečima entomologa Džona B. Smita, „gazio je po močvarama i tokom nevremena i snega, oluja i kiša, kako bi prikupljao uzorke i posmatrao ih nakon čega ih je slao entomolozima koji su te nalaze razvrstavali po katalozima i objavljivali izveštaje na osnovu njegovih podataka”.

Otkrio je novu vrstu sa jedinstvenom strategijom preživljavanja u hladnom vremenu (vieomiia smithii), ali je takođe pronašao i opisao stotine običnih odraslih komaraca koji uobičajeno hiberniraju, i ostaju živi i zdravi usred zime u Nju Džerziju.

Smit je opisao Brejklijev rad u Izveštaju Državne poljoprivredne eksperimentalne stanice iz 1904. godine u Nju Džerziju. Posvećenost Brejklija i njegovih savremenika proučavanju komaraca sačuvana je u starim izveštajima koji su i dalje dostupni i korisni istraživačima.

Brejkli je pronašao komarce anopheles i culek kako se kriju napolju u zaštićenim oblastima obala pored potoka, usred korenja drveća i u rupama u zemlji koje su ostavile krtice, miševi i druge životinje, kao i u šupljim stablima.

Oko ljudskih staništa, skrivali su se u podrumima i štala i kuća, ispod zemlje, gde je temperatura bila viša od spoljašnje. Primetio ih je i u praznim kućama ili zgradama, ili među kutijama i stvarima na otpadu.

Kada nađu delimično zagrejan prostor, kao što je recimo podrum u grejanoj kući, oni ipak odlete, ako se desi da ih neko ili nešto uznemirava. Ako im je bilo potrebno da prežive tamo gde je temperatura zaista bila niska, ulazili su u potpunu hibernaciju. Brejkli ih je tokom hibernacije sakupljao i primetio je da, ako ih u tom stanju pusti, oni „jednostavno samo padnu na tlo“.

Čučanj, pa hibernacija

Da bi preživeli hladnoću, komarci su zbog ulaska u hibernaciju zauzimali položaj koji je Brejkli nazvao „čučanj u hibernaciji“, što znači da su maksimalno savijali noge i privijali telo blizu površine na kojoj su bili. Možda tako pokušavaju da apsorbuju malo toplote sa površine, jer su hladnokrvni.

Plantažer je pronašao je hiljade komaraca kako hiberniraju u kućama i pomoćnim zgradama oko močvara pored njegovih imanja, neke u podrumima, druge kako čuče na zidovima ili plafonima praznih zgrada.

Pošto se komarci ne hrane tokom zime, u jesen prelaskom sa krvi na hranu sa više šećera, kao što je trulo voće, mogu udvostručiti svoju težinu. Naučnici su nedavno otkrili šta im daje signal da je vreme promene ishranu.

„Snežni komarci“, kojih ima nekoliko različitih vrsta, ne hiberniraju, već se oslanjaju na svoju otpornost.

Snežni tipovi

Komarac culiseta inorata je „snežni komarac“ ili „zimski komarac“, i aktivan je tokom cele zime jer jednostavno leti u toplije krajeve. Druge vrste komaraca koji hiberniraju, poput anopheles freebornii umeju da se aktiviraju kada tokom zime malo otopli. Svakako, brojne su vrste komaraca čija jaja prezime bez problema jer su otporna na hladnoću.

Najneobičnija strategija preživljavanja tokom hladnog vremena pripada komarcu vieomiiia smithii koji provodi zimu smrznut u ledu u listovima biljke. Ovi komarci su takođe jedni od retkih koji ne ujedaju ni ljude ni životinje.

Džej Tarner Brejkli, koji ih je prvi otkrio, primetio je larve zamrznute u čvrstom ledu unutar listova biljaka, kada je temperatura bila dva stepena ispod nule. Uveo ih je u zatvoren prostor i pustio da se odmrznu, a oni su ubrzo počeli da se kreću.