Hiljade mladunaca carskog pingvina na Antarktiku stradalo zbog rekordno niskog nivoa leda

Antarktičko proleće 2022. možda je bilo najgore u istoriji za veličanstvene carske pingvine koji naseljavaju zaleđeni kontinent. Dok se morski led raspadao pod njihovim nogama brzinom neviđenom do sada, kolonija za kolonijom mladunaca našla se na raspuklim komadima leda, premladi da prežive u ledenim vodama.

Istraživači British Antarctic Survei (BAS) posmatrali su na satelitskim snimcima ovu tragediju i sada su svoje nalaze izneli u novoj studiji.

„Carski pingvini su imali izuzetno lošu godinu“, naveo je Piter Fretvel, naučnik BAS-a i glavni autor studije, u intervjuu za Space.com.

Fretvel je proučavao udaljene kolonije carskih pingvina koristeći satelitske snimke poslednjih 15 godina. Ove impozantne ptice, najviše od svih vrsta pingvina, naseljavaju najsurovija okruženja na Zemlji. Prilagođeni da izdrže temperature do minus 60 stepeni Celzijusa, pingvini se razmnožavaju na morskom ledu, gde žive u kolonijama od stotinu jedinki.

Fretvel i njegov tim su i ranije bili svedoci šta gubitak morskog leda može učiniti ovim kolonijama. Tokom 2016, 2017. i 2018. godine, velika kolonija u zalivu Halej izgubila je skoro sve svoje mladunce kada je neuobičajeno toplije vreme desetkovalo morski led.

„Carski pingvini imaju jedinstven ciklus razmnožavanja i razmnožavaju se zimi na Antarktiku, a ne leti“, napominje Fretvel. „Potreban im je morski led i potrebno je da led bude stabilan između aprila i decembra, jer kada snesu jaje i mladunče se izleže, jedinka treba da ima stabilnu platformu za život.“

Prekriveni samo pahuljastim paperjem, mladunci pingvina ne mogu da plivaju i love hranu dok ne razviju spoljni vodootporni pokrivač. To se obično dešava u decembru, otprilike tri meseca nakon što se izlegu. Do tada, mladunci u potpunosti zavise od roditelja koji ih posvećeno neguju i hrane. Ako se led ispod kolonije raspadne prerano u sezoni, mladunci nemaju šanse. Udave se ili promrznu na smrt.

„Ove sezone se to dogodilo mnogim kolonijama, mnogo više nego što smo do sada imali prilike da vidimo", napominje Fretvel.

Satelitski snimci koje je napravio evropski satelit za posmatranje Zemlje „Sentinel-2“ otkrili su da su sve kolonije u Belingshausenovom moru na zapadu Antarktika izgubile skoro sve svoje mlade.

„U ovoj oblasti imamo između 5.000 i 10.000 parova koji se razmnožavaju. Tu bi trebalo da bude 5.000 do 10.000 mladunaca. Samo na jednom mestu su preživeli, ali je i tu bilo samo oko 200 mladunaca“, dodaje Fretvel.

Većina kolonija carskih pingvina poznata je samo preko satelitskih snimaka, jer veličanstvene ptice naseljavaju najteža i najnepristupačnija mesta. Naučnici mogu da prate te kolonije na osnovu smeđih mrlja koje izmet pingvina ostavlja na netaknutom ledu. Zahvaljujući najsavremenijim satelitima sa kamerama visoke rezolucije, istraživači mogu čak da razlikuju pojedinačne odrasle ptice.

Ovo je samo vrh ledenog brega

Horor kome su naučnici svedočili prošle godine verovatno je samo vrh ledenog brega, jer postoji mnogo manjih, manje vidljivih životinjskih vrsta koje takođe zavise od morskog leda da bi preživele i razmnožavale se. Te vrste su sigurno bile podjednako teško pogođene rekordnim gubitkom morskog leda koji je pogodio kontinent u proleće i leto na Antarktiku 2022. i 2023. Za sve ove vrste verovatno će i naredna godina biti veoma teška.

„Naši modeli ukazuju da ćemo, po scenariju da klimatske promene nastavljaju istim tempom kao u ovom trenutku, izgubiti 90 odsto kolonija carskih pingvina do kraja veka“, upozorava naučnik. „Koliko mogu da nastave posle toga, teško je reći.“

Naučnici se već pripremaju za još jednu godinu katastrofe. Nakon što je u februaru ove godine dostigao apsolutni rekordno nizak nivo, morski led oko obale Antarktika nije uspeo da se popuni kako je kontinent prešao u zimske mesece, ostajući znatno ispod sezonskih proseka na neviđeno niskom nivou.

Činilo se da se godinama Antarktik držao stabilnije u odnosu na napredovanje klimatskih promena koje su dugo vidljivo desetkovale njegov severni pandan, Arktik. Poslednjih godina, efekti globalnog zagrevanja ozbiljno su načeli ledenu kapu koja prekriva Južni pol, što je izazvalo zabrinutost zbog nepovratnih ključnih tačaka.

Godine rekordno malog obima morskog leda ne samo da štete antarktičkoj fauni, već su i loše za glečere na kontinentu koji iz godine u godinu postaju sve krhkiji. Propast antarktičkog ekosistema će se osetiti širom sveta kroz porast nivoa mora i izmenjene okeanske struje, što će planetu učiniti ranjivijom zbog daljeg zagrevanja.