Smrad u Beogradu – koliko smo sami krivi i zašto toliko mnogo dugujemo Savi i Dunavu

Prvoslav Marjanović iz Instituta za vodoprivredu „Jaroslav Černi" kaže da neprijatni mirisi verovatno ne dolaze iz Save i Dunava, bez obzira na veliki broj izliva, jer su u pitanju velike reke.

„To ne znači da ne dolazi iz pritoka, iz Topčiderske reke, manjih pritoka koje se ulivaju u Savu i u Dunav, koji su isto tako sistemi koji dreniraju delove grada koji uglavnom nisu pokriveni kanalizacijom. To stanovništvo, u tim delovima grada ima vodosnabdevanje, i kreira otpadne vode koje se upuštaju u te potoke", objasnio je Marjanović, gostujući u Beogradskoj hronici.

Dodaje da je reč o malim potocima i da je moguće da su oni uzrok, međutim, kako dodaje, smatra da je u zimskom periodu izvor neprijatnih mirisa ipak nekog drugog porekla a ne iz vodotoka.

„Pre svega tu mislim na bacanje stajnjaka na poljoprivedne površine u okolini Beograda. Ja nisam tih dana bio u Beogradu pa ne znam kakva je bila aktuelna situacija u tom trenutku, ali oko Surčina, u PKB-u i tako dalje se baca stajnjak, i čak i pri malim vetrovima, to može da se oseti u gradu, i znamo iz istorije da se to događalo i ranije u zimskim periodima", rekao je Marjanović.

Problem u neadekvatnoj infrastrukturi 

Kaže da je zagađenost reka posledica razvoja gradova u poslednjih stotinu godina koji nije praćen adekvatnim razvojem infrastrukture, kanalizacije i procesa za tretman otpadnih voda.

„Mirisi koje osećamo su mirisi naših otpadnih voda, svih nas, i sigurno je da, kad imate toliki broj izliva na jednom relativno kratkom potezu vodotoka, da to ugrožava kvalitet voda u vodotocima, posebno u manjim vodotocima. Sava i Dunav su, kao što sam reka, velike reke, prekoračenja standarda kvaliteta vode Save i Dunava se redovno prate, i prema podacima kojima raspolažemo ta prekoračenja su uglavnom u domenu mikrobiloške ispravnosti vode Save i Dunava, na manjim vodotocima i drugi parametri skaču", kaže Marjanović.

Govoreći o kupanju u beogradskim rekama, dodaje da nekada njihova zagađenost može biti problem za kožu, dok se živi svet u njima može prilagoditi novonastaloj situaciji.

„Mi dugujemo Savi i Dunavu mnogo. Oni nam pružaju uslugu prikupljanja, delimičnog procesuiranja i transfera zagađenja koje mi u njih upuštamo – i to besplatno", istakao je.

Marjanović kaže da vodosnabdevanje Beograda u ovom trenutku nije ugroženo, zahvaljujući tehnologiji prečišćavanja i da je voda za piće u Beogradu ispravna.

„To ne znači da, ako nastavimo ovako da se ponašamo, ako ne gradimo postrojenja za prečišćavanje voda, ubuduće ne možemo očekivati da i to ne bude ugroženo, pogotovo što se zagađenje povećava, stanovništvo raste, industrija raste...", dodao je Marjanović.

Ističe da je cena vode u Beogradu relativno niska i da ne pokriva osnovne troškove tretmana.

Voda za piće nam je kvalitetna i jeftina 

„Cena vode bi trebalo da bude oko 1,5 evra po kubnom metru, a ona je sada ispod 70 centi", kaže Marjanović.

U planu je izgradnja kolektora, koji bi na jedno mesto trebalo da prikupe svu otpadnu vodu, a onda da se u fabrici vode prečiste.

„U toku je projekat za prikupljanje i povezivanje nekoliko kanalizacionih sistema u Gradu Beogradu, pogotovu u centralnom delu grada, i povezivanje na centralni sistem za tretman otpadnih voda u Velikom Selu. Projekti su u fazi izrade, i očekuje se da se sa izgradnjom krene u što skorije vreme", rekao je Marjanović i dodao da procenjuje da period do puštanja postrojenja u rad ne može biti kraći od pet godina, posle čega će se stanje popraviti.

Ne želi da govori o krivici zbog aktuelnog stanja zagađenosti voda, ali kaže da „smo svi krivi" uz nadu da će Beograd biti skinut sa mape glavnih gradova Evrope koji nemaju uređaj za prečišćavanje vode.