Zeleni gradovi i kako iskoristiti svaki kutak urbane sredine

Aktivizam na polju zaštite životne sredine i ekološka prosvećenost ljudi prvi su korak u borbi protiv klimatskih promena. Svetske metropole – u koje spada i Beograd, bore se za svaki centimetar oplemenjenog i ozelenjenog zemljišta. Šta čovek može da uradi kako bi vratio biljke u grad?

Smanjen broj biljnih vrsta u urbanim ekosistemima posledica je visokog stepena zagađenosti vazduha i zemlje. Biljke koje uspevaju da se održe u gradovima, uglavnom imaju estetsku funkciju.

„Osnovna karakteristika biljaka jeste apsorpcija ugljen-dioskida, pored toga apsorpcija buke, zagađenog vazduha i prečišćavanje vazduha. Najpoželjnije biljke u zelenoj arhitekturi su autohtone vrste biljaka koje su prisutne u ovom našem okruženju“, kaže pejzažni arhitekta Nikola Petrović.

Zbog svojstva da zadržavaju izvesnu količinu hrane i vode, određene vrste biljaka uvozimo iz drugih krajeva sveta. One ne zahtevaju posebno održavanje i mogu se koristiti za formiranje vetrozaštitnih pojaseva ili za usmeravanje vode posle obilnih padavina.

„Rešenje za unapređenje životnog okruženja i ljudskih potreba jeste sadnja biljaka u kišnim retenzijama, tj. depresijama, koje odvlače i zapravo odlažu padavine da ne prepune kanalizacije i da ne naprave poplave“, objašnjava Petrović.

Predviđa se da će do 2050. godine 75 procenata svetske populacije živeti u gradu. Kako bismo održali vezu sa prirodom, mnogi rade na tome da se s ljudima u gradove useli i što više biljaka. Stambeni i poslovni prostori u budućnosti mogu da se pretvore u prave mini-oaze.

Zeleni zidovi su prirodni filteri vazduha, apsorbuju sunčevo zračenje i smanjuju potrošnju energije potrebne za hlađenje objekata. Pored toga što zadovoljavaju estetsku komponentu, zeleni zidovi imaju i pozitivan uticaj na ljudsku psihu.

„Zeleni zid je jedan zatvoreni sistem vertikalnog ozelenjavanja, u tom smislu da sadrži biljke koje su zasnovane u nekim saksijama ili kontejnerima koje su ispunjene specijalzovanim supstratom za zelene zidove i sve to je povezano automatskim sistemom za navodnjavanje“, ističe Petrović.

Odabir biljaka za zeleni zid zavisi od orijentacije, količine prirodne svetlosti, blizine grejnih i rashladnih uređaja. Izgradnja zelenih zgrada u svetu počela je još devedesetih godina prošlog veka a u Srbiji postaje popularna tek u poslednjih nekoliko godina.