Ko može sačuvati Bakingemsku palatu i Pentagon od potapanja

Koristeći projekcije visoke rezolucije, istraživanje upozorava da su London, Glazgov i Bristol među više svetskih gradova koji se suočavaju sa ogromnim pretnjama od porasta nivoa mora tokom perioda koji se kreću od nekoliko decenija do nekoliko vekova. Uzrok leži u klimatskim promenama.

Ako globalne temperature dostignu četiri stepena iznad onih u predindustrijskom periodu, porast nivoa mora mogao bi tokom narednih vekova da ugrozi kopno od kojeg zavisi milijardu ljudi, pokazuju rezultati istraživanja.

Međutim, ispunjenje cilja Pariskog sporazuma o održavanju globalnih temperatura ispod dva stepena porasta moglo bi spasiti stotine miliona ljudi od rizika koje nosi more koje nadire.

Veliki primorski gradovi u Aziji i mala ostrva poput Bahama, Maldiva i Kiribata suočavaju se sa posebno velikim pretnjama zbog dugoročnog porasta nivoa mora.

Rezultati studije objavljeni su samo nekoliko nedelja pre samita o klimi "Cop26" u Glazgovu, gde će svetski lideri pokušati da trasiraju put ka postizanju ciljeva Pariskog sporazuma.

Doktor Ben Straus, izvršni direktor i glavni naučnik organizacije "Climate Central", koji je predvodio tim istraživača rekao je da rezultati studije pokazuju kako će akcije koje budu dogovorene na sastanku uticati na život na Zemlji u vekovima koji su pred čovečanstvom.

„Za mene je glavna poruka koliko je velika razlika između naših mogućih budućih svetova u zavisnosti od toga da li ćemo naglo smanjili zagađenje ili nastaviti po običaju. Naši potomci će se nositi sa posledicama stotinama godina. Radi se o opstanku mnogih primorskih gradova širom sveta“, upozorava dr Straus u izjavi za Indipendent.

Studija, objavljena u časopisu Environmental Research Letters, prva je koja je pokazala kako bi dugoročni ili „viševekovni“ porast nivoa mora mogao da utiče na svaki deo sveta u nastupajućem periodu.

U istraživanju fokus je na ispitivanju porasta nivoa mora u više mogućih opcija, u rasponu od onog u kojem zemlje uspešno ograničavaju porast temperature na 1,5 stepeni Celzijusove skale do scenarija u kojima svet doseže tri ili čak četiri stepena globalnog zagrevanja.

Koliki ćemo porast temperature zabeležiti, uveliko zavisi od akcija čoveka u bliskoj budućnosti, pokazuje nauka.

Na primer, da bi se rast globalne temperature ograničio na 1,5 stepen Celzijusa, globalna emisija će morati da se smanji za 45 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 2010. godine.

Međutim, nedavne procene upozoravaju da će se globalna emisija povećati za 16 odsto do 2030. godine.

Istraživanje Strausovog tima pokazuje kako bi neuspeh u postizanju klimatskih ciljeva u narednim decenijama mogao imati posledice koje bi se osećale stotinama godina.

To je zato što se očekuje da će nivo mora znatno porasti tokom nekoliko vekova zbog zagrevanja okeana, što dovodi do širenja vode, kao i zbog topljenja glečera i ledenih ploča.

Strausov tim procenjuje da bi, ako globalne temperature dostignu porast od tri stepena, Bakingemska palata bi mogla da bude poplavljena do drugog sprata kao rezultat povećanja nivoa mora u nekom trenutku.

Ako se temperatura poveća 1,5 stepeni, voda će verovatno „samo" doći do vrata palate.

Druge znamenitosti koje su posebno ugrožene porastom nivoa mora uključuju Pentagon u Vašingtonu, Tokijski toranj u Japanu i Londonsku kulu.

Svi nalazi oslanjaju se na pretpostavku da se ne primenjuju nove odbrambene mere za rešavanje porasta nivoa mora.

Dr Straus je rekao da ipak treba očekivati da će zemlje doneti nove mere za rešavanje rizika od rasta nivoa mora. Međutim, ako premalo budemo učinili na suzbijanju porasta emisije gasova sa efektom staklene bašte, odbrana od porasta nivoa mora će biti ogroman problem za mnoge regione.

Tehnologija negativnih emisija

Dr Ela Gilbert, ekspert za klimu sa Univerziteta u Redingu koja nije bila uključena u studiju, rekla je da rezultati „podcrtavaju važnost ograničavanja zagrevanja što je više moguće“.

„Porast nivoa mora predstavlja stvarnu pretnju ljudima koji žive širom sveta, uključujući i neke od najgušće naseljenih delova planete. Autori iznose nekoliko pretpostavki koje bi mogle uticati na rezultate. Prvo, pretpostavljaju da se ne koriste tehnologije negativnih emisija, što bi dugoročno moglo preokrenuti deo tog porasta nivoa mora“, rekla je dr Gilbert za Indipendent.

Tehnologija negativnih emisija je termin kojim se nazivaju tehnike koje mogu ukloniti ugljen-dioksid iz vazduha, poput masovnog pošumljavanja ili upotrebe mašina za usisavanje ovog gasa.

U studiji, ističe dr Gilbert, takođe se ne razmatra direktno buduća odbrana obale koja bi verovatno bila izgrađena za zaštitu tih gradova, što bi takođe potencijalno umanjilo uticaj.

„Međutim, to ne umanjuje ključnu poruku da klimatske promene nose ogroman rizik od poplava koji će uticati na stvarne ljude na svim kontinentima na Zemlji i da moramo učiniti sve što možemo kako bismo smanjili ove potencijalno razorne posledice“, poručila je dr Gilbert.