Olovo ubilo pticu sa srpskog grba

Mladi krstaš, koji se u proleće 2020. izlegao u Slovačkoj, nakon napuštanja roditeljskog gnezda krenuo je u pustolovinu koja se po njega završila kobno.

Do sticanja polne zrelosti mladi orlovi obično istražuju velika prostranstva, usavršavajući veštine koje su im neophodne za preživljavanje. Tako je tokom januara i februara ove godine širom Vojvodine i u okolini Beograda zabeleženo 13 mladih krstaša.

Nesrećnog orla na njivi su pronašli lovci iz Prigrevice, i obavestili ornitologa Nenada Sprema. Potom se u spasavanje, u Srbiji kritično ugroženog krstaša, uključio i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a ptica je prebačena na pregled i lečenje u Zoološki vrt „Palić“.

Orao je na desnoj nozi imao metalni prsten koji je pomogao da se sazna vreme i mesto na kome je obeležen. 

I pored velikog truda veterinara iz Subotice, orao je početkom januara uginuo. Rendgenski snimci pokazali su da je ptica u sebi imala predmete nalik olovnoj sačmi.

Obdukciju i ekotoksikološku analizu, na osnovu koje je utvrđen uzrok uginuća, uradio je Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“.

„Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, objašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U tkivu jetre mladog krstaša sadržaj olova bio je pet puta veći od nivoa koji je smrtonosan za velike orlove, navodi se u izveštaju o ispitivanju koji je potpisao specijalista veterinarske medicine dr Radomir Ratajac sa Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.

Uginuće krstaša prvi je dokazani slučaj trovanja divlje ptice olovom u Srbiji. U mnogim državama trovanje olovom je velika pretnja po opstanak živog sveta, pre svih ptica.

Naučnici su procenili da svake godine u Evropskoj uniji više od milion jedinki divljih ptica strada upravo od posledica trovanja olovom.

„Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, i kod životinja, i kod ljudi“, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema rezultatima istraživanja koje su ornitolozi ovog Društva sproveli u Srbiji, godišnje se u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme. Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

„Za nas koji radimo na zaštiti orla krstaša vest o gubitku svake jedinke je veliki udarac. Poražavajuća je činjenica saznanje da nam zbog trovanja strada kritično ugrožena ptica, koja krasi nacionalne simbole“, rekao je Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Sajt za podršku zaštiti ptica

Radi rešavanja problema trovanja divljih životinja i drugih problema koji uzrokuju stradanje ptica u Srbiji, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je portal poslednjilet.rs.

Na portalu građani mogu da se upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica, kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja, građani će preko portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.

„Ukoliko dođemo do pravovremenih podataka o stradanju ptica, to će nam pokazati razmere problema, a onda i pomoći u pronalasku, prijavljivanju i kažnjavanju počinilaca“, kaže Karanović i dodaje da je u tome Društvu za zaštitu i proučavanje ptica potrebna pomoć savesnih građana koji će preko portala dostavljati informacije o ugrožavanju ptica.