I kenguri umeju da komuniciraju s ljudima, utvrdili naučnici

Stara veoma popularna telivizijska serija Skipi o dečaku koji se druži sa veoma pametnim kengurom, možda i nije toliko izmišljena kao što se mislilo, kako navode australijski i britanski prirodnjaci.

Studija koja su sproveli istraživači sa Univerziteta u Sidneju i Univerziteta „Rohempton" u Londonu pokazuje kako su kenguri sposobni da komuniciraju sa ljudima, što ukazuje da poseduju viši nivo kognitivnih sposobnosti no što se do sada mislilo.

Istraživači su kengurima u jednom zoološkom vrtu postavili „nerešiv zadatak“ tako što su hranu stavili u kutiju koju oni nisu mogli da otvore.

Koautorka studije, dr Aleksandra Grin, navodi da velika većina kengura nije odustala kada su videli da ne mogu da otvore kutiju, već su pogledali istraživača, a zatim ponovo kutiju, što je protumačeno kao zahtev za pomoć.

„Neki su čak i prišli istraživaču i počeli da ga đuškaju i njuškaju, a zatim da se osvrću ka kutiji, tako da su zaista pokušavali da komuniciraju s njim“, navodi Grinova.

Taj specifičan „pogled“ uočen je i kod drugih životinja kada traže pomoć od ljudi, ali glavni autor studije, dr Alan Mekeliot tvrdi da je to uglavnom važilo kao pravilo samo za one životinje koje su pripitomljene već vekovima.

„Zaista, kenguri su pokazali vrlo sličan obrazac ponašanja koji smo videli i kod pasa, konja, pa čak, i koza kada smo pred njih postavili isti test“.

Grinova dodaje da je ova studija pokazala da je svaka životinjska vrsta sa dovoljno mentalnog kapaciteta sposobna da nauči komunikaciju sa drugim vrstama.

„Prvobitno se smatralo da je sposobnost komunikacije posledica pripitomljavanja, ali izgleda da za to nije odgovorna samo evolucija, već da je to nešto što pod odgovarajućim uslovima može da nauči svaka životinjska vrsta. Dakle, u zoološkom vrtu, gde su životinje stalno okružene ljudima, mislimo da su naučili da ispoljavaju ovakve vrste ponašanja“, naglašava doktorka Grin.

Istaživanje je obuhvatilo malu koloniju kengura od svega 11 primeraka različitih vrsta, ali Mekeliot napominje da je ovo prvo istraživanje ove vrste sprovedeno na torbarima.

„Naše istraživanje pokazuje da je potencijal za namernu komunikaciju sa ljudima od strane životinja potcenjen ... Kenguri su prvi torbari koje smo proučavali na ovaj način i pozitivni rezultati koje smo ustanovili trebalo bi da budu podstrek za dodatna istraživanja kognitivnih sposobnosti divljih životinja“, smatra glavni autor ove studije.

Doktorka Grin se takođe, nada da će ovo istraživanje pomoći i Australijancima da više uvažavaju ovu često omraženu vrstu životinja.

„Valjda zato što nisu tako umiljati i slatki poput koala, su često na lošem glasu... Nekako Australijanci imaju ambivalentan odnos prema njima – oni su nacionalni simbol kojim se ponose, a s druge strane, često su vrlo omraženi i tretiraju ih kao štetočine“, dodaje Grinova.

„Nadamo se da će to što smo dokazali da poseduju složene kognitivne veštine malo popraviti njihovu lošu reputaciju“.

Doduše, istraživači napominju da to ne znači da ako se u divljini pojavite sa zatvorenom kutijom hrane da će kenguri pohrliti ka vama i želeti da komuniciraju.

„To nikako ne bi trebalo da pokušavate. Čuli ste da kenguri umeju da napadnu ljude, zato ne pokušavajte da sami sprovodite ovaj eksperiment“.